Srbiju doživlajvamo kao svoju i uvijek ćemo je doživljavati. Radovati se pobjedama ali i tugovati u porazima. Međutim, o nekim stvarima se mora govoriti ma kako ''škakljive'' bile. 

Košarkaši Srbije su donijeli mnogo mnogo radosti našem napaćenom narodu. Već smo svi naše momke vidjeli u borbi za medalju na Mundobasketu. Međutim, sada su naši momci u nezahvalnoj situaciji. Dobro je što sve drže u svojim rukama. Dobro je što sa Izraelom igramo u Beogradu ali ono što nije doboro je da poraz Srbiju ostavlja bez Mundobasketa. To bi bila tragedija od koje se ne bi lako oporavili.

Kako smo se doveli u ovako tešku poziciji ? Mnogo nepotrebnih poraza. Ako krenemo još od prve faze kvalifikacija, imali smo dva poraza od Nijemaca. Poraz u Njemačkoj bio je dosta nesrećan ali u Novom Sadu smo izgubili dobijen meč. Takođe, u Austriji smo spađavali živu glavu jer je Avramović pogodio trojku za pobjedu.

Drugu fazu otvorili smo porazom u Grčkoj. Budući da smo tada mogli računati na Bjelicu, Bogdanovića i igrače i ZL, taj poraz se mogo izbjeći. Međutim, nije tu bio kraj muka. Izgubili smo i u Izraelu a porazili su nas bukvalno klinci iz Izraela jer su ključne poene postizali Blet i Zosman. Kao šlag na tortu došao je poraz koji je jedna od najvećih bruka otkako pratim reprezentaciju (od Indijanapolisa) jer smo izgubili od trećerazredne selekcije kao što je Estonija.

Kako smo izgubili do Estonije ?

Najveći razlog ovog poraza je očajna selekcija ekipe i satavljanje samog spiska. Da se razumijemo, Aleksandar Đorđević je bio igračina i onaj ko osporava njegovu igračku karijeru neka slobodno prati neki drugi sport. Međutim, sve više i više Sale pokazuje da kao trener/selektor ima dosta mana. Tvrdoglavost kao i nedovoljna taktička potkovanost. U reprezentacijama vam je ključ kod selektora da zna motivisati igrače. A složićemo se mi svi da je lako biti motivisan kad pred vas stane Sale Nacionale. Onaj Sale Nacionale koji je zatrpao koš Litvanije u finalu EP 1995. Onaj Sale Nacionale koji je pogodio ''onu'' trojku protiv Hrvata. Čovjek koji je radio te i takve stvari, može lako motivisati momke a i biti im sjajna inspiracija da ginu na terenu.

Međutim, Sale je mnogo loše sastavio ekipu za ovaj prozor. Mnogo mnogo nelogičnosti je uradio a na kraju nas je to dovelo do poraza. Svakog igrača koji igra za Srbiju ćemo svi mi uvijek poštovati. Ali ajmo biti realni i brutalno iskreni, mnogi su ''potrošena roba'' i odavno su trebali biti bivši reprezentativci.

Zašto je na spisku Milenko Tepić ? Nekada je bio velika nada ali nekako nikada nije dosegao onaj nivo koji mu se predviđao. Pogotovo je u padu poslednjih godina i njegov zenit karijere je davno prošao. Na njegovoj poziciji postoji igrač koji igra u životnoj formi. Zašto Stefan Pot nije bio u Estoniji ? Momak je MVP ABA lige u februaru. igra nevjerovatno. Puni sve kolone i može sigurno mnogo više donijeti od Tepića.

Takođe, nelogična je da je uošte na spisku bio Ivan Paunić koji je dugo bez kluba jer je imao velikih komplikacija sa povredom. Još  je nelogičnije što je na kraju bio dio ekspedicije u Talinu. Umjesto Paunića imali smo mi drugih opcija. Ognjen Dobrić i Dejan Davidovac igraju u dobroj formi i sigurno su obojica u boljem stanju od nekoga ko je bez kluba. Nelogična je i selekcija centarske linije. Kako je moguće da na spisku nema Dragana Apića koji igra u životnoj formi ? Ne može nam niko reći da su Gagić i Rauljica u boljem stanju od njega. Raduljicin zenit je odavno prošao zato i igra godinama u Kini a uz to je veoma loš u defanzivi. Sa druge strane, Đorđe Gagić je uz svo dužno poštovanje dosta limitiran igrač. Ako već Sale nije zvao Apića, zašto šansu nije dobio Nikola Jovanović koji je bio u Estoniji ? Pogotovo je čudna odluka ako se zna da su i Gagić i Raduljica iali probleme sa ličnim greškama.

Nije prvi put da je Sale pogriješio sa spiskom. Niko ga ne krivi za izostanak igrača iz NBA i EL jer je to ''viša sila''. Međutim, i u prozoru u novembru bilo je grešaka. I tada je recimo Apić igrao sjajno ali nije pozvan. I tada je Pot igrao sjajno ali nije pozvan. Nekada se stekne utisak da neke stvari selektor ne prati dovoljno a nekada se stekne utisak da se radi isključivo o tvrdoglavosti.

Bilo je grešaka u mnogim mečevima i u taktici. Protiv Nijemaca u Novom Sadu, Đorđević je direktno svojim lošim potezima u završnici, omogućio preokret Nijemcima. Lošu taktiku imao je u avršnici i protiv Izraela. Isto se desilo i sinoć. Raduljica je inače loš defanzivac. Međutim, sinoć je imao i četiri lične greške u završnici. Estonci su to koristili i napadali ga i preko njega su nam dali četiri poena a mogli su još  da su ga raconalnije napadali. Zašto tada nije dobio šansu Jovanović, ostaće misterija.

Da se mi razumijemo, selektora Đorđevića poštujemo i ne tjeramo ga nigdje. Ne pozivamo na ''sječu'' njegove glave ovim tekstom. Želimo ukazati na greške koje radi i koje nam štete jer želimo sve najbolje našoj Srbiji. Na kraju krajeva smatramo da je konstruktivna kritika uvijek korisna a mi isključivo takve kritike dajemo.

Foto: MontenegroClick