MODRIČA - Pri Fudbalskom klubu „Modriča Alfa“ od pre par meseci funkcioniše Akademija fudbala „Dr Milan Jelić“. Ona okuplja decu od 5 , kao i dečake do 14 godina starosti. Ispravan razvoj i učenje u sportu su važni faktori da talentovana deca jednog dana postanu fudbalske zvezde.

Nema velikih ostvarenja, željenih rezultata bez zdravog sistema. Put do cilja u profesionalnom sportu je dug i do njega stižu samo najuporniji.

Škole, u ovom slučaju Akademija fudbala, jedini je način da se od prvog koraka do seniorskih snova ne srlja i ne greši. Još kada se ta Akademija fudbala zove „Dr Milan Jelić“, onda nema mesta amaterizmu.

„Ono što je temelj svega ovoga i moje karijere jeste akademija fudbala koja teži da od najmlađih i prvih fudbalskih koraka ta deca se uče kako preko trnja da stignu do zvezda. Mislim da smo na pravom putu i da ćemo istrajati u onome što smo planirali. Ovo je trebalo Modriči. Doduše, ovakve fudbalske akademije nedostaju svim gradovima. Mnoge stvari su se poklopile i zato sam optimista da ćemo uspeti“, kaže nekadašnji poznati as i reprezentativac i osnivač fudbalske akademije Dario Damjanović.

Damjanović punih usta govori o sve većem broju poletaraca i sredina gde su ta deca do sada odlazila da igraju.

„Tu su deca od pet godina, pa sve do 13 ili 14 godina. Do sada su bile nekakve privatne škole fudbala, ali ovo što mi radimo je pri klubu Modri ča Alfa i imamo pretpionire i pionire. Dakle, znaće šta je taj takmičarski žar. Igrali su u Banja Luci, Zenici, Doboju, Mostaru. To je ono što je nedostajalo i meni kao dečaku. Uskoro ćemo na Čin čin Kup na Zlatibor. Njima treba to, da se prekale, da igraju u većim takmičenjima i pod reflektorima“, govori Damjanović.

Po lepom vremenu, na pomoćnim terenima stadiona „Dr Milan Jelić“ brojni treneri. I dece kao u najlepšoj priči.

„Tu su Mitar Lukić, Dario Purić, Mirza Djedović, Jovo Mišić i ja. Trebaju nam još dva trenera i lekar da steknemo potpunu i zrelu struktura koja je kadra da decu usmeri u dobrom pravcu“, dodao je Damjanović.

Neki od dečaka i devojčica po prvi put su govorili za medije.

„Ja sam Anel Zvizdić, imam šest godina i igram u špicu. Navijam za Partizan“, rekao je jedan od dečaka.

„Ja sam Aleksa Spasojević, imam pet godina, igram defanzivnije, mada volim i da postignem gol. Navijač sam Crvene zvezde“, rekao je pomalo stidljivo smeđokosi dečarac.

„Andrej Ljubojević, desni bek. Partizanovac sam od glave do pete i želim da postanem vrhunski as“, rekao je Andrej.

Među dečacima dominirala je i jedna devojčica.

„Imam sedam godina i zovem se Aleksandra Panić. Dobro mi je sa ovim dečacima, trudim se da budem bolja od jednog broja njih i da postanem fudbalski poznata“, rekla je plavokosa devojčica.

Dario Damjanović zna kada će se moći reći – cilj je ostvaren!

„Iz ove perspektive teško je precizirati. Biću srećan onog trena kada naših pet domaćih klinaca, iz naše akademije, budu igrali Prvu ligu Republike Srpske ili Premijer  ligu Bosne i Hercegovine. U tome je spas za naš klub i nadamo se da će on opet biti tamo gde je nekada bio. U modi su ovde Crvena zvezda i Partizan, Sarajevo i Željezničar, pa i Borac. Cene se Hajduk, Dinamo, Osijek. Ja sam imao sreću da zaigram za Splićane. Nisam imao ni blizu kvalitetne uslove kao ova deca. Nadam se da će neko od njih uspeti“, zaključio je Dario Damjanović.

U fudbalu dobija samo onaj ko pokuša. U Akademiji fudbala „Dr Milan Jelić“ već su pokušali.

I uspeli...