XS
SM
MD
LG

Borac slavi rođendan

Фудбалски клуб Борац, понос Бањалуке и Крајине, данас слави 93 године постојања.

Идеја о оснивању клуба родила се 1925. године. Група младих трговачких помоћника, која је своје слободно вријеме проводила у кафани Путник која се налазила на почетку Мартићеве улице (данас Српска), разговарала је и на тему оснивања свог спортског колектива, а поменутим разговорима присуствовао је и Веселин Маслеша, који је једном приликом рекао: ”Ако се борите, уколико се борите за своја радничка права, зашто да вам се клуб не зове Борац?”

И би тако: послије уобичајених формалности, оснивачка скупштина Радничког спортског клуба Борац одржана је четвртог јулског дана сљедеће године, а за првог предсједника изабран је Рудолф Хитер.

Први трофеј освојен је двије године касније, на слетском такмичењу у Сарајеву, када је Борац савладао имењака из Јајца резултатом 7:1 у полуфиналном окршају, док је у финалу резултатом 4:1 надиграо Пролетер из Теслића, који је на путу ка финалном дуелу резултатом 2:1 био успјешнији од Борца из Вишеграда.

У више наврата рад клуба је забрањиван, али никада прекидан све до злогласне 1941. године, када је Бањалука доспјела у руке Анте Павелића и Независне Државе Хрватске.

Након мрачног периода током 2. свјетског рата, рад клуба је обновљен 23. јуна 1945. године. Већ 1950. године Борац је дебитовао на југословенској фудбалској сцени као трећелигаш, а први значајнији успјех остварен је на 35. годишњицу клуба, када је изборен премијерни наступ у елитном рангу побједом над екипом Карловца у посљедњем колу (7:1).

Наш тим је са 34 бода освојио титулу, а иза тадашње генерације бањалучких фудбалера редом су остали: Жељезничар, Трешњевка, Слобода, Челик, Вартекс, Локомотива, Шибеник, Пролетер, Карловац, Загреб и Триглав. За Борац су тад играли: Колак, Кривокућа, Шврака, Касумовић, М. Куленовић, Алфиревић, Томљеновић, Спасојевић, Везмар, Јанковић, Кнез, Радевић, Бишчевић, Н. Куленовић, Јурић, Андријевић, Тимотијевић, Гомбовић и Гомиршек, све под командом тренера Мирка Кокотовића.

Неискуство играња у елити коштало је црвено-плаве испадања, а на наредни улазак у највиши ранг чекало се до љета 1970. године, када су изабраници Креше Араповића кроз бараж, преко Осијека и чачанског Борца, поново дошли до елите, а стартних 11 на том мечу чинили су: Комадина, Пелц, Гавриловић, Алагић, Одић, Кушмић, Смилески, Јусић, Бећирбашић, Фазлић и Блажевић.

Из југо-елите Борац је поново испао 1974. године, те као друголигаш исте године играо финале Купа СФРЈ против Хајдука у којем је поражен резултатом 1:0, што је, с обзиром на дуплу круну ”билих” са Пољуда, омогућило играње у Купу побједника купова, гдје је Борац прво елиминисао луксембуршки Римеланж, а потом у двомечу био поражен од Андерлехта, каснијег освајача такмичења.

У прволигашко друштво се црвено-плави експресно враћају, 1975. године, освојивши прво мјесто у конкуренцији 18 тимова у западној групи Друге лиге, а у највишем рангу играло се до 1981. године, када се поново морало у нижи ранг, у којем се играло све до 1989. године, када је Борац по четврти пут изборио могућност да игра са Црвеном звездом, Партизаном, Динамом, Хајдуком…

Само годину дана раније, Борац је дошао до највећег успјеха у историји клуба освојивши Куп маршала Тита побједом на стадиону ЈНА у финалу над Црвеном звездом резултатом 1:0, а златним словима се тад у историјску књигу уписао Сенад Лупић, који је погодио мрежу Београђана у 60. минуту. Донијело је то могућност новог играња у Европи, а Борац је на јесен 1988. године у КПК био елиминисан од Металиста из Харкова.

Најбољи резултат у елитном рангу Борац је остварио у сезони 1990-91 освојивши четврто мјесто, чиме је изборен наступ у Митропа купу 1992. године, који је и освојен побједама над Фођом и Вашуташом.

Током ратних дејстава на простору БиХ, Борац је учествовао у систему такмичења Фудбалског савеза СРЈ, а први значајнији успјеси у такмичењима под окриљем ФС РС десили су се половином те декаде, када су освојена два трофеја у Купу Републике Српске (тријумфи над приједорским Рударом 1995. и брчанским Јединство 1996. године).

Прву шампионску титулу у Првој лиги Републике Српске Борац је освојио 2001. године, док је годину дана касније формирана Премијер лига на нивоу цијеле БиХ. Ово такмичење Борац је освојио само једном (2011. године), баш као и Куп БиХ, до којег се стигло годину дана раније тријумфом у финалном двомечу над сарајевским Жељезничаром.

Освајање куп-такмичења, у којем је Борац још једном играо финале и то 2004. године у којем је поражен од Модриче на стадиону Кошево, омогућило је играње у другој квалификационој рунди за Лигу Европе, у којима је Борац поражен од Лозане, годину дана касније послије титуле се наступало у квалификацијама за Лигу шампиона, али је у другој рунди непремостива препрека био Макаби из Хаифе, док је треће мјесто у првенству 2012. године омогућило нове европске наступе, али се већ на старту никшићки Челик показао као прејак.

Борац је из Премијер лиге БиХ испадао чак четири пута (2005, 2007, 2016. и 2018. године), међутим враћао се већ након годину дана, а тако је било и сада. У прошлој сезони је убједљиво освојена шампионска титула у Првој лиги Републике Српске, а тренутно се садашња генерација Борчевих фудбалера на Златибору припрема за предстојеће премијерлигашке наступе, који почињу 20. јула гостујућом утакмицом против Жељезничара.

Борче, срећно у бх. елити, али, прије свега – СРЕЋАН ТИ 93. РОЂЕНДАН!

 


Radnik 3 : 0 Mladost
Zrinjski 4 : 0 Borac
Čelik 0 : 0 Tuzla City
Sloboda 1 : 0 Zvijezda 09
Široki Brijeg 3 : 3 Željezničar
Sarajevo 2 : 1 Velež
Tabela
Poz Tim UT PB N PR BOD
1 Sarajevo 5 4 1 0 13
2 Željezničar 6 3 3 0 12
3 Tuzla City 6 3 2 1 11
4 Čelik 6 2 3 1 9
5 Sloboda 6 2 3 1 9
6 Borac 6 2 2 2 8
7 Zrinjski 5 2 1 2 7
8 Radnik 6 2 0 4 6
9 Široki Brijeg 5 1 2 2 5
10 Mladost 6 1 2 3 5
11 Velež 6 1 1 4 4
12 Zvijezda 09 5 0 2 3 2