Enver Marić

Ko se, generacijo iz “pedeset i neke” ne seća “letećeg Mostarca” Envera Marića koji je golmanskim bravurama oduševljavao celi fudbalski svet. Ma gde da je bilo: Beograd, Zagreb, Banjaluka, Rio, Minhen, Gelzenkirhen, London… “brkati Mara” kako su ga od milja zvali, činio je čuda na golu neviđenim skokovima i letovima koji su pobeđivali i sile gravitacije, a gledaoce ostavljalo bez daha.

Dobro koje ljudi čine živi s njima i posle njih!

Minulih dana, na svečanosti u Sarajevu, Olimpijski komitet BiH dodelio je Enveru Mariću posebno priznanje za afirmaciju sporta uopšte u ovom delu Evrope, a njegov saigrač i prijatelj Marijan Kvesić, danas ugledni zvaničnik Olimpijskog komiteta, dok je dvoranom odjekivao aplauz slavodobitniku, govorio mi je:

-Zaslužio je ovo Mara!

Njegova prelepa unuka Ema ponosno primila veliko priznanje, a u oku joj je iskrila suza:

-Imam najboljeg dedu na svetu!

Lete godine na oblacima sećanja i nikad nisu bile krilo gavrana, već uvek laste ili labuda; čuveni banjalučki fotoreporter Dušan Kecman, kasnije i novinar “Politike”, nedavno kaže:

-Najdraži i možda najuspešniji bili su mi snimci boksera Marijana Beneša i golmana Envera Marića.

Teče priča dalje:

-Igraju Borac i Velež mislim da je to bilo 1971. godine, utakmica na prepunom Gradskom stadionu, Borac je imao strašan napad: Smileski, Jusić, Bećirbašić, Fazlić i Kovačević… “Gori” ispred Veležovog gola, ali Marić leti iz ugla u ugao i sve brani. Takve golmanske bravure nikad pre nisam video. Borac je imao milion prilika, badava; Velež imao jedan jedini napad, realizovao ga i pobedio 1:0. Ustvari, pobedio je Enver Marić!

Dobroćudni “Kec”, uz osmeh, još veli:

-Pošto sam i ja imao brkove “a la Marić”, posle utakmice još na terenu, on me pita: “brko jesam li dobro branio?”, a ja njemu: “čoveče, drugi golmani brane, ti letiš, čuda činiš, niko ti ravan nije…

Opet Borac i Velež, sada u Mostaru, osamdesete godine, na kafi u “Kamenoj kući” povrh Starog mosta, tri Marića: Drago (dopisnik “Politike” iz Mostara), Enver i vaš reporter; Hrvat, musliman i Srbin, grohotom smo se smejali toj istini, pomalo i zbijali šale. Tada je mostarski trio bio “u modi”, i fudbalski i nacionalni trijumvirat Bajević, Marić i Vladić, popularno prozvani “mostarski BMV”.

Ko bi onda rekao da će desetak godina kasnije, kroz krvavi rat, sve otići u “finu materinu”…

I otišlo je!

Ostali su ljudi!

-Enver je sjajan čovek, baš kakav je bio i golman. Kad god odem u Mostar nekako se složi da i “Mara” dođe iz Nemačke i onda drugujemo. Obojica smo “Veležova deca”, bez obzira što smo kasnije sticali poseban golmanski status on u Nemačkoj, a ja u Beogradu i Francuskoj. Velež više u Mostaru nije ono što je bio u našem vremenu, ali šta nas dvojica tu možemo, ostao je u našim dušama – pričao mi je nedavno u Beogradu Ivan Ćurković, još jedan golmanski velikan za kojeg je Marić uvek govorio da mu je baš on bio idol.

Pamte se lepi dani, tako i Enver Marić često se seća susreta u Beogradu protiv Zvezde, Partizana i OFK Beograda:

-Posebno sam se pripremao za te utakmice, jer one su uvek imale veliki odjek, ako tada blistaš svi za to čuju i za to znaju. Nekad bilo…

U svojoj ispovesti, pred sam kraj života, čuveni Josip Katalinski Škija izdvojio je, između ostalih, upravo Envera Marića:

-Možda je on, i ljudskim i fudbalskim kvalitetima, bio nešto posebno u celoj našoj generaciji kojoj su iz BiH pripadali Bajević, V. Musemić, Bukal, Vladić, Hadžiabdić… Vezala nas je i sudbina: nesporazumom na utakmici u Atini, Grci su tim autogolom došli do prednosti, a nas obojicu od blamaže i sramote spasao gol Karasija doslovno u poslednjoj sekundi. Sve nam se vratilo u majstorici protiv Španaca u Frankfurtu; bilo je 1:0 za nas, mojim golom, a “Mara” je bio panter među stativama, dovodio Amansija i druge Špance do očaja! Slavila nas je cela Jugoslavija!

Marić danas živi na relaciji Berlin – Mostar. Oporavio se od komplikovane operacije od moždanog i srčanog udara, gazi 72. godinu, oni koji ga pamte iz mladalačkog doba kažu da se fizički gotovo i ne menja. U Nemačkoj je najčešće u društvu banjalučkih rukometaša Gorana Stupara i Velimira Petkovića, s njima je i fudbalski golman Tomislav Piplica, nedavno im je u poseti bio, takođe rukometaš, Zoran Trninić, koji kaže:

Enver Marić

-U Nemačkoj Marića izuzetno cene i poštuju, oni stariji se i danas sećaju kako je Gerdu Mileru odbranio penal, a Jugoslavija pobedila Nemačku 1:0.

Kad stigne u Mostar, Velež je bio i ostao druga kuća, tamo najčešće i boravi, a najčešće je u društvu Seada Kajtaza.

Rođeni, rođeni, ko od majke rođeni, ostao je Marin zavet za večnost.

I tako!

Ima života, pogotovo na Balkanu, u kojima se umire i rađa više puta, ni Enver Marić nije izuzetak, ili će ipak biti – sve je uvek do ljudi, pogotovo kad s njima stiže i nesreća, a svako onda pokaže svoje lice i naličje.

 Klasa

Uz Vladimira Bearu najčuveniji jugoslovenski golman Milutin Šoškić kaže:

-Posle golmana moje generacije od svih koji su kasnije došli mene je najviše oduševljavao Enver Marić. Po svemu je bio ekstra klasa.

Poseban

Novinar Dragiša Ćorsović, koji je, kao i Enver Marić, dobio posebno priznanje Olimpijskog komiteta BiH, kaže:

-Marić je bio i ostao lik kojeg ja po korektnosti i dobroti ne bih poredio gotovo ni sa kim od reprezentativaca Jugoslavije iz Bosne i Hercegovine. Bio je svestan svojih kvaliteta, ali uvek skroman i pristojan, koliko kao svetski golman plenio je i kao svetski čovek.

Karijera

Enver Marić je rođen 25. aprila 1948. u Mostaru. Bio je golman fudbalske reprezentacije Jugoslavije. Branio za mostarski Velež i Šalke 04. Nosio je nadimak “Panter sa Neretve”.

Za prvi tim Veleža debitovao je u sezoni 1967/68, a prvu utakmicu za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 1972. protiv SSSR-a u Beogradu. Za Velež je branio u više od 470 utakmica, za Šalke 04 150, a za SFRJ 32.

“Leteći Mostarac“ je bio član poznatog Veležovog trija “BMV” - Bajević, Marić, Vladić, koji je igrao u jednoj od najuspešnijih generacija kluba sa Neretve. Tri puta je branio za reprezentaciju sveta i Evrope. Uoči Svetskog prvenstva u Nemačkoj, proglašen je 1973. godine za najboljeg fudbalera Jugoslavije.

Vratio se fudbalu kao trener golmana u Veležu 1987-90, Fortuni iz Dizeldorfa 1993-1998 i Herti iz Berlina 2003. do danas.

Enver Marić