Kada smo pre nekoliko meseci počeli da pišemo o dešavanjima unutar Fudbalskog saveza Republike Srpske znali smo kakav će epilog da bude. Ne nismo ni Baba Vanga, ni Nostradamus, niti Vidovita Zorka, ali nas je iskustvo s vremenom, ljudima i društvom naučilo precuznom zaključivanju.

Sada će vanredna Skupština glasati o poverenju Miletu Kovačeviću čoveku koji je već “vedrio i oblačio”, evo već trinaestu godinu Fudbalskim savezom Republike Srpske i svojatao sve klubove i kolektive, pojeincem četvrtinu Republike Srpske kao da je to “njegov proizvod”, kao da FSRS pre 30. novembra 2007. godine, kada je na funkciji prvog čoveka FSRS nasledio pokojnog doktora Milana Jelića, nije ni postojao. Da ga podsetimo: Fudbalski savez Republike Srpske postoji od 5. septembra 1992. godine, a potpisnik ovih redova je jedan od osnivača istog!

Nismo se mi bavili Statutom i ko ima ili nema pravo da ga smeni. Mi smo iznosili činjenice zašto on mora da ode. Povod je bila ova smešna liga od devet klubova. “Cirkus” koji je nastao sa Slogom iz Gornjeg Crnjelova, pa gledanje kroz prste klubovima koji neće da idu u viši rang takmičenja, pa neispunjavanja obećanja o meču reprezentacije Republike Srpske sa selekcijom Srbije…

Uopšte nas ne zanimaju privatni stavovi gospodina Kovačevića o tome za koga bi on navijao u slučaju duela BiH i Srbije. Što se nas tiče može da navija i za Madagaskar, ali su odluke koje su donošene poslednjih meseci bile i pogrešne i pogubne. Često nije konsultovao nikoga od svojih saradnika. Radio je, kako oni kažu, sam ne poštujući njih i ne konsultujući se sa njima. Na kraju je njima prekipelo i desilo se ovo…

Prosvetna inspekcija “zapečatila” je FSRS jer nije želeo da radi po zakonu i Statutu. Sada ga treba “otpečatiti”… Red poteza je jasan. Sednica Izvršnog odbora, pa vanredna Skupština, pa glasanje o poverenju Kovačeviću i kraj…

Da li će već u utorak, 17. decembra, biti kraj ere Mileta Kovačevića u entitetskom savezu, a samim tim i FS BiH, videćemo? Može li ga u ovom momentu spasiti Sarajevo, kojem se okrenuo kad je osetio da mu izmiče fudbalska podrška u Republici Srpskoj od ljudi koji su ga i izabrali?

Nisam srećan zbog ovoga što se dešavalo poslednjih meseci, ali kad neko želi drugoga da okrivi za milion svojih slabosti i prišije mu “etiketu”, onda se to ovako završava. Bumerangom na krilima sujete!

Profesionalno ću do kraja završiti svoje novinarske obaveze. Neću, kao što nisam ni u proteklih nekoliko meseci likovao zbog svega što se dešava, a pogotovo ne nad tužnom sudbinom advokata iz Gradiške, ne kao osobe, već kao funkcionera Saveza koji je degradirao sve. Samo sam radio svoj posao, a on nekada nije ni lak ni jednostavan. Ni za onoga o kome pišem, a ni za mene…

S toga ću 17. decembra, ako Mile Kovačević izgubi vlast to konstatovati, a ako Mile Kovačević ostane broj jedan isto tako konstatovati i nastaviti da radim na afirmaciji fudbala Republike Srpske, kao i do sada.

Preživeo sam i teže situacije od 1992. do 1995. godine pa se nikada nikome svetio nisam, nije po duhu Pravoslavlja. Ali isto tako nikada nikome, makar me mnogo koštalo, neću da kažem: “ako preživim vas nigde biti neće!”

Amin, Bože daj…