Elvedin Begić i Ognjen Vranješ u razgovoru u Atini

Da li je, za mnoge u “Dejtonskoj zemlji” paravojna formacija iz dijaspore, okupljena pod “navijačkim” imenom “BH fanatikos”, stvarni vladar fudbalske scene u Federaciji BiH, odnosno glavni faktor koji utiče kako će se, i na koji način, voditi politika reprezentacije, Fudbalskog saveza BiH i kako treba da se ponašaju čelnici “krovne kuće fudbala”?
Nedavni sastanak predstavnika “BH fanatikosa” u prostorijama Saveza u Sarajevu sa Elvedinom Begićem i Adnanom Džemidžićem, predsednikom i generalnim sekretarom FS BiH otkrio je svu suštinu – ko je fudbalski centar moći, a ko su figure na šahovskoj tabli! Dakle, uslove i pravila ponašanja postavljaju oni koji se kriju iza slogana “bosanski patriotizam”, uglavnom deca iseljenika, koji su devedesetih godina minulog veka pobegli iz BiH od sukoba građanskog rata.
Čije su zapravo vlasništvo Savez i reprezentacija BiH i ko na njih polaže “patriotski” ekskuzivitet?
Strah Begića i Džemidžića od vlastite senke prouzrokovao je da se nacionalizam iz dijaspore mutiran ponovo vrati, u obliku šovinizma, na stadione na kojima igra reprezentacija BiH, a to pomalo prelazi sve granice dobrog ukusa i misije igre koja se zove fudbal. Da li su ulica i tribine stvarni vladari bh. fudbala?
Umesto da u miru priprema spisak sa svim imenima reprezentativaca koja su mu neophodna za misiju zvanu baraž za Evropsko prvenstvo 2020. godine selektor Dušan Bajević, odmah u startu, nema svu slobodu u odlučivanju kome će uputiti poziv za martovske okršaje na Bilinom polju. Iako je, prilikom dolaska na užarenu klupu umesto Roberta Prosinečkog samo to i tražio, izgleda da fudbalski kvalitet i potencijal “Zmajeva” određuju neki drugi parametri, a ne struka?!
Poslednji slučaj, kada su “BH fanatikosi”, na konstataciju Ognjena Vrnješa, defanzivca grčkog AEK-a da je “na dobrom putu da se vrati u reprezentaciju posle razgovora sa selektorom Bajevićem” ponovo “udarili” po Banjalučaninu, a federalni mediji to, kao “normalnu svakodnevicu” i “hranu” svog tržišta, preneli dodajući ulje na vatru, omalovažavajući Vranješa, poput onog sramnog saopštenja FS BiH na zvaničnom sajtu, nezapamćenog u istoriji fudbala u svetu, u kojem je Savez, pre bilo kakve odluke tadašnjeg selektora Prosinečkog, eliminisao jednog od najboljih reprezentativaca u tom trenutku.
-Ognjen Vranješ je deo reprezentacije i on je mnogo dao ovom timu. Poziv u reprezentaciju zavisi od njega samog. Iskreno da vam kažem razgovarao sam s njim i još jednom ću razgovarati. Videćemo kakva je situacija, ali ponavljam da najviše zavisi od njega – rekao je nedavno selektor Dušan Bajević, koji bi se zbog ovih reči vrlo brzo mogao da nađe na udaru “patriotski” nastrojenih “BH fanatikosa”.
I dok je Ognjen Vranješ “persona non grata” za one koje je nazvao “bauštelcima” i ponudio im novac da dođu da mu okreče stan, isto je to i za čelnike Saveza, koji su u vlastitom strahu stali uz “BH fanatikose” i njihove stavove, iako su selektora Bajevića zadužili da odvede “Zmajeve” na Evropsko prvenstvo. Savez ne voli Vranješa zato što je na svom telu istetovirao jednu istorijsku ličnost, pre toga i granice Republike Srpske, a to se nije svidelo kvazi navijačima, iako je tetovaža lični izbor i pravo svakog čoveka na ovom svetu! Međutim, Begiću i Džemidžiću ne smetaju huškačke ratne zastave s ljiljanima Armije BiH koje su prisutne na svakom meču reprezentacije, bilo da se radi o tribinama Grbavice ili Bilinog polja, ranije i Koševa. 
Da diskriminacija na fudbalskom polju, sa šovinističkim primesama, prevazilazi sve granice zdravog razuma u BiH, a to potvrđuje i podrška zvaničnog sajta FS BiH Senadu Luliću, iako je ovaj reprezentativac, prilikom oproštaja od reprezentacije izneo “prljav veš” ističući kako je svaki dolazak na okupljanje reprezentacije ustvari samo dobar odmor, i svašta nešto…   
“Našem reprezentativcu želimo uspešan oporavak nakon operacije i srećan povratak na zeleni teren”, poslali su Luliću poruku iz FS BiH nakon operacije.
Čiji je onda Ognjen Vranješ koji je za “A” reprezentaciju istog Saveza odigrao 38 utakmica, a pre toga nastupao i za mladi (“U-21”) tim na deset mečeva i postigao dva gola?
U svoj ovoj priči nije sporan ni Asmir Begović čiji je otac javno prozivao predsednika Begića i rukovodstvo Saveza, kao i bivšeg selektora Prosinečkog. I on nesmetano može da se vrati u reprezentaciju, bez ikakvih javnih kvalifikacija iznesenih na sajtu FS BiH. Ali, Vranješ ne može, jer to ne dozvoljavaju “navijači”!
Izgleda biće da je Ognjen Vranješ simbol jednog nevremena i njegovih pojava, čvrst argument tezi Nobelovca Ive Andrića “o logici i BiH”, koju na slobodan način možemo da interpretiramo i ovako: Fudbalski savez BiH je mesto gde prestaje fudbal, a nastaje uličarski šovinizam.
Hoće li “BH fanatikosi” po istoj matrici određivati ko će da bude novi predsednik Saveza u decembru ove godine, pogotovo što na osnovu Statuta, on mora da dođe po predlogu Republike Srpske?!

Cimirot hoće u Zvezdu

Trebinjac Gojko Cimirot, reprezentativac BiH, u intervjuu za belgijske novine “Le Soir” otkrio je jednu veoma zanimljivu stvar, a to je u kojem klubu bi voleo da završi karijeru.
-Dok sam nosio dres PAOK-a imao sam nekoliko dobrih ponuda, ali sam odlučio da dođem u Standard, pre Genka i Mehelena, kao i saudijskog Al Ahlija. Voleo bih da igračku karijeru završim u Crvenoj zvezdi iako moja sva porodica navija za najljućeg rivala Partizan – rekao je Gojko Cimirot.
Hoće li i na ovaj izbor reagovati “BH fanatikosi”?

Kolašinac pre Pandže

Posle spiska selektora Safeta Sušića na kojima su se našla imena igrača koji su potovali na Svetsko prvenstvo u Brazil 2014. godine oglasio se reprezentativac Boris Pandža i tada rekao:
-U reprezentaciji sam imao zadužen svoj dres s brojem pet i onda ubrzo nakon utakmice s Argentinom vidim kako je delegacija Saveza otišla u Nemačku i tamo odnela Seadu Kolašincu dres reprezentacije s brojem pet i natpisom “Kolašinac”. Drago mi je da će takav igrač igrati za našu reprezentaciju, ali zašto su mu od svih morali dati moj dres? Tada sam shvatio da me žele skloniti. Nisam nacionalista. Ali, pre spiska igrača za Mondijal dobio sam informaciju kako u Brazil može da ide samo jedan Hrvat. Toni Šunjić igra odlično i apsolutno zaslužuje da igra na SP, ali zar nema još dobrih igrača među Hrvatima? Znam da su ljudi iz Saveza kafe pili s roditeljima Kolašinca, nagovarali ih da Sead igra za reprezentaciju, ali zašto to isto nisu radili s roditeljima Branimira Hrgote? Ne znam kakva se poruka šalje ovakvim odnosom prema hrvatskim igračima u reprezentaciji?

Sportski žurnal