Mladi banjalučki stručnjak Slobodan Starčević dugo će pamtiti inauguraciju na poziciju selektora mlade (“U-21”) fudbalske reprezentacije BiH. Naslednik Vinka Marinovića na kormilu “Zmajića”, koji je u međuvremenu seo na klupu FK Sarajevo, prvo je čekao kompletiranje papirologije od strane stručnih tela Fudbalskog saveza BiH, pa potvrdu “fudbalske vlade” iz Sarajeva, taman kada se pripremao da saopšti spisak imena reprezentativaca za utakmicu protiv Belgije krajem marta, najavio i nova imena, dogodio se koronavirus.

Novonastala, neugodna situacija zatočila je Starčeviće u samoizolaciju, prekinula aktivnosti ne samo “glave porodice” već i svih ostalih članova u Klubu ritmičke gimnastike “Alegro” u banjalučkom naselju Petrićevac, gde se svakodnnevno okupljalo po stotinjak i više dece svih uzrasnih kategorija.

-Disciplina je najvažnija, odgovornost još važnija, i prema sebi, ali i prema drugom. U krugu porodice provodimo ove koronavirus dane i čekam, kao i svi ostali, da prođe ova neprilika i nevolja koja je zadesila čovečastvo. Sa suprugom Rene, odjednom, imam toliko zanimljivih i “neobrađenih” tema. U “normalnoj” situaciji smo se viđali samo onako – usput. Naravno u “Alegru” u kojem su zaposleni i sin Nikola, odnosno starija kćerka Ivana. Zbili smo redove i imamo porodičnu disciplinu i samosvest – počeo je, pomalo i šaljivo, priču iz izolacije Slobodan Starčević, selektor mlade fudbalske reprezentacije BiH.

Fudbala nema do daljnjeg. Ukazom Vlade Republike Srpske i zdravstvenih institucija, kako u srpskom entitetu tako i na nivou cele BiH, sportskih okupljanja, treninga i utakmica nema. Sve mora da čeka bolja vremena…

-Važno je da svi ljudi, u izolaciji i ovoj situaciji, sebi naprave razna zanimanja kako bi “ubijali” dane u karantinima. Mi koji smo kod svojih kuća koliko-toliko nam je lakše, jer imamo mnogo sadržaja, pogotovo kada smo u krugu najmilijih. Imam sada i dodatnu obavezu kada se odmaram od fudbala, a to je da sa mlađom kćerkom koja je treći razred Osnovne škole idem “u školu”. Kako? Pa gledamo časove na TV ekranima, a kasnije zajedno radimo zadaću, ja sam asistent. Sofiji, koja je inače naša porodična maza, ne samo nas roditelja, već i Nikole i Ivane, dobro ide, ja sam tu, za svaki slučaj, kada nešto zapne, u savetodavnoj ulozi. Kao neka vrsta kontrolora – objašnjava prinudnu i privremenu ulogu Slobodan Starčević.

Nije ovo prvi fudbalski slučaj koji je “zakačio” Slobodana Starčevića u vanrednim vremenima. Tokom karijere imao je dve slične situacije.

-Kao mlad igrač kucao sam na vrata prvog tima Borca i spremali smo se za odlazak u Srbiju, tačnije Valjevo gde je bila naša baza za takmičenje u Prvoj saveznoj ligi SR Jugoslavije u sezoni 1992/93. kada smo kao 19. član pridruženi u sistem takmičenja u kojem su nastupali klubovi Srbije i Crne Gore, a mi jedini iz Republike Srpske. Međutim, Branko Kovačević i ja nismo mogli da krenemo jer je u BiH počinjao građanski rat, a mi imali vojnu obavezu, pa smo ostali. Tek 1993. godine sam se priključio klupskoj ekspediciji u Valjevu – prisetio se Starčević, malo zastao, a potom nastavio:

-Bila je 1995. godina. Igrali smo Kup Republike Srpske, dobili smo najjačeg mogućeg rivala Boksit iz Milića. Iznenadili smo protivnika koji je bio apsolutni favorit, a mi sakupljeni sa raznih strana ratišta, imali nekoliko treninga. Jedva smo prošli Milićane, nakon toga prošli i Pantere iz Bijeljine, trebali da igramo finale sa Rudar Prijedorom i desila se “Oluja”. Padale su zapadnokrajiške opštine i gradovi jedni za drugim, nastao je haos, nikome do fudbala nije bilo. Tek posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, u decembru 1995. godine, smo odigrali one antologijske finalne utakmice sa Prijedorčanima, kada nam se divio celi svet! Čak je reportažu sa Gradskog stadiona u Banjaluci emitovao i čuveni “Eurosport”.

Ipak, okolnosti devedesetih godina prošlog veka i dvadesetih ovog nisu iste, čak ni slične…

-Sada se borimo protiv nevidljivog neprijatelja, podmuklog i nimalo ugodnog, kojeg možemo da pobedimo samo ako se budemo pridržavli uputstava nadležnih organa i kako lokalnih tako i republičkih vlasti. Čvrsta disciplina, trpnja i izolacija su najveći neprijatelji koronavirusa, moramo da ih primenjujemo. Biće vremena za fudbal, utakmice i spiskove reprezentativaca. Neće posao uteći. Logično je sve što je obustavljeno, pogledajte kako se samo Evropa trese pred svim ovim. Mi se još i dobro držimo, bez obzira na svu specifičnost cele situacije. U ovakvim situacijama svaka porodica je na testu i ona je najpreča i najvažnija – rekao je na kraju Slobodan Starčević.