Trenerska legenda Miroslav Ćiro Blažević (85) ima moć da razveseli svoju okolinu u svega nekoliko rečenica, pa ga taj dobri i vedri duh nije napustio ni u ova teška vremena koronavirusa.

Mada, priznaje, ne podnosi lako sedenje između četiri zida. Nedostaje mu izlazak u čaršiju.

Kako podnosite ove dane s koronom?

- Je*eno, sine moj, je*eno. Molim boga da me ne uhvati ovo zlo, jer ja sam u rizičnoj grupi. Ako bi me stiglo, ne bih se izvukao. Bio bih gotov, sine moj. Sedim kod kuće, dosta sam disciplinovan, slušam sve što nam se preporučuje i tako se ponašam - priča za Kurir „trener svih trenera“.

Na sve to dogodio vam se i onaj zemljotres.

- Au, ne daj bože nikome. Ono je strašno bilo. U svakoj situaciji čovek je sposoban da nešto učini, da se skloni, pobegne, zaštiti nekako, ali kod ovog zemljotresa samo sam čekao da me zidine poklope. Veruj mi, onako me nije ljuljalo ni na brodu.

Da li vas je pozvao neko iz Beograda kad je zaljuljalo u Zagrebu?

- Jesu, zvali su mnogi. I znani i neznani. Želeli su da čuju kako sam. Mnogo je tu prijateljstava stvoreno i ništa nije moglo da ih pokvari. Dobar čovek je dobar čovek, on ima ime i prezime, nije važno odakle je. Pravi ljudi se pokažu u ovakvim situacijama.

FOTO: EPA / ANTONIO BAT, MARINA LOPIČIĆ

Da li vam je oštećen stan?

- Imam stanove na četiri adrese, nijednom ništa ne fali, a mnogo ih je oštećeno oko njih. Sad mi postaje jasno zašto je moj prijatelj Milorad Pupovac odlučio da uzme prostorije svoje stranke u mojoj zgradi. Kad je čuo gde sam, i on je došao tu, pa je jednom čak morao da me vadi iz lifta. Ja se zaglavio, a inače sam klaustrofobičan, pa kad je čuo da lupam i psujem ko lud, on je prvi dotrčao da mi pomogne. Baš smo dobri, često popijemo kafu.

Koga biste pozdravili u Beogradu preko Kurira?

- (smeh) Sine moj, ne može Kurir da odštampa toliko stranica!

Slušaj šta tata kaže

SIN MORA DA ME PAZI, PA JA SAM GA NAPRAVIO!

Ko brine o tome da imate sve što vam zatreba?

- Sin! On dolazi, obilazi, donosi sve što treba i ja sam mu na svemu tome zahvalan... Čuj mene, zahvalan (smeh). Na čemu da mu zahvaljujem, pa ja sam ga stvorio, pi*ka mu materina! Koga će da čuva ako neće mene? Kad se samo setim kako sam ja brinuo o mojima. Odmah bih ga oslobodio jednog ili dva stana koja sam mu ostavio u nasledstvo (smeh).

Realno

TEŽE MI JE SAD ŠTO NE MOGU NAPOLJE NEGO KAD SAM BIO U ZATVORU

Uprkos svemu što je snašlo planetu, delujete vedro, pa kako vam to uspeva?

- Kad vidite da su Kina i Amerika sa svim svojim milijardama nemoćne da spreče ovu virozu, šta onda ostaje običnom čoveku. Ne mogu da očajavam, zato je važno zadržati vedrinu, a iskreno govoreći, i tvoj poziv me je oraspoložio. Inače, čini mi se da mi sad više nedostaje izlazak u čaršiju nego kad sam bio u zatvoru u Francuskoj.

Izvor: Kurir