Nikola Nikić

MODRIČA – Na terenu je često znao da pomrsi račune protivničkim ekipama. Nikola Nikić bio je više nego dobar fudbaler sarajevskog Željezničara i više grčkih klubova. Danas je trener koji je ostao duhovit. Voli da zbija šale na svoj i račun svojih prijatelja, pa i onda kada je teško. Epidemiju korona virusa dočekao je kod kuće i sa nestrpljenjem očekuje da fudbalska lopta ponovo krene sa centra.

Nikolu Nikića, u nekim prilikama, nije teško predstaviti. Dovoljno je reći – nekada vrhunski fudbaler, danas trener. Jer, pitanje je da li bi umeo išta drugo da radi nego da bude maestralan as, danas veliki fudbalofil.

„Mesec dana sam u kući, u rodnom Skugriću. Izađem u dvorište i to je to. Vi ste me zezali da imam 80 godina, ali rođen sam 7.januara 1956.godine. Tako piše. Šalu na stranu, ja sam profesionalac. Dok sam igrao u Željezničaru, Čeliku, Borcu, Modriči, Zvijezdi iz Gradačca ili u Grčkoj, karantin je bio neminovan. Bez odgovornosti nema rezultata“, kaže Nikić.

Dok je igrao po skugrićkim poljanama nije bilo ni prehlade, a kamo li nekakvih epidemija koje tresu celu planetu.

„Tačno je to. Sve je bilo drugačije. Nije bilo sela u modričkom kraju gde nije bilo sveta kao pleve na utakmicama, a dece orne da igraju bilo je koliko hoćete. Danas nas sve nešto snašlo. Treba se nadati da će sve ovo proći“, govori on.

Pobedićemo!

Kada sve ovo prođe, opet ćemo se svi vratiti svom pozivu, a Nikola Nikić će na fudbalski teren. On mu je i slika i prilika. On mu je doneo sve, a uzeo najlepše godine života. I neka je, uspeo je. Šta će biti sa bh.fudbalom i najpopularnijim sportpm RS nakon pandemije – proširiti lige, okončati takmičenja, šta je najpravednije i najkorisnije učiniti?

„Možda je pandemija bila prilika da stavimo prst na čelo, da malo usporimo. Čitav svet treba biti takav. Previše smo razmišljali o pohlepnosti o bahatosti, o novcu, o nekim rekordima. Sve smo ljudsko zapostavili. Jedan virus je pokazao da moramo biti zajedno. Čitam sudbinu nekadašnjeg predsednika Reala. Umro čovek i u čitavom haosu izgubili su njegovo telo. Moramo se družiti, voleti, poštovati, pomagati. Što se fudbala tiče, pobedićemo. Mada, nastaviti sezonu posle dva meseca pauze bilo bi da smo Englezi i da igramo svakih dva dana. Momci će biti izloženi novim izazovima, povredama. Nadležni će, nadam se, doneti najbolja rešenja. Fudbal će uvek biti na dobitku, nakon svega“, istakao je Nikola Nikić.

Misli na decu rasutu po svetu

Sin mu je u Grčkoj, jedna kćerka u Srbiji, druga u Švajcarskoj. U kontaktu je sa decom, oprezni su, kaže, svesni da samo pravom prevencijom možemo pobediti ovo zlo koje se nadvilo nad celo čovečanstvo.

„Sin je u Grčkoj, sada je na Krfu sa suprugom i kćerkicom. Kćerka Rada je sa porodicom u Beogradu, a Marina sa svojom porodicom u Lozani. Sve je dobro. Oprezni su i čuvaju se. Moramo se svi pridržavati, mada još se nije rodio ko bi nama ugodio. Ipak, poručio bih svim čitaocima da budu odgovorni, da poštuju svoje majke, očeve, bake, dede, sve koji nam znače. Moramo tako, pa ćemo se na kraju svi radovati“, trezveno će Nikić.

Bio je 1.april, da se malo našalimo: vedrine je ovih dana potrebno! Kao dugogodišnjem prijatelju, predložili smo mu da nosi zaštitnu masku, iako će mu ona „ukrasti“ svu lepotu koja je raskošna.

„Ha ha ha ha ha ha. O, majko moja. O, majko mila. Dobro ste ovo rekli. Maska meni dobro stoji. Voleo sam kaubojske filmove. Sada sam sa maskom kao kauboj. Ha ha ha ha“, do suza se smejao Nikola Nikić.

Na kraju, poručili smo mu da čuva sebe i svoje najdraže, uz onu toliko korisnu u ovom času: Ostanite kod kuće!

„Tako je. Hvala od srca. Da svi ostanemo kod kuće. I da se pazimo“, zaključio je Nikola Nikić, trener Bratstva iz Gračanice.

On bi o fudbalu mogao da priča satima i danima. I da se smeje i popravlja raspoloženje svima i uvek. I onda kada je teško. Jer, za njega teško ništa nije i sve je prepreke sa lakoćom rešavao. Navike iz igračkih dana primenjuje u svakoj životnoj prilici.

Možda je tako i najbolje...