PETROVO – U Švedskom gradu Malmeu već nekoliko godina živi i radi Slavko Petrović iz Petrova. Ovaj Ozrenac posvetio se pozivu fudbalskog trenera. Nedavno je osnovao fudbalsko udruženje gde će trenirati dečaci i devojčice do 12 godina, uglavnom su to deca naših zemljaka. Priznaje da mu Ozren i Republika Srpska  nedostaju, čeka prolazak pandemije, pa da se pojavi na našim prostorima.

Ozrenac Slavko Petrović nije prvi naš zemljak koji se našao u belom svetu, ali jeste jedan od retkih mladih ljudi koji daleko od kuće žele da ostvare uspeh, dokuče slavu, steknu egzistenciju. Kao fudbalski trener, Petrović u Švedskoj okuplja decu naših ljudi koji tamo žive i rade, trenira ih da izrastu u zdrave i uspešne ljude.

„Pozdravljam sve vaše čitaoce. Ovde u Malmeu tražim prostora da toj deci stalno ponavljam da mesto gde su rođeni oni ili odakle dolaze njihovi roditelji zapravo je vrednost koja uvek mora u srcu da stanuje. U svim razgovorima i sa njihovim roditeljima govorim o korenima, o mestu rođenja. Klub je organizovan tako da je nejveći broj dece sa naših prostora i ta deca treba da znaju odakle su im roditelji stigli u Švedsku“, započeo je svoju priču Slavko Petrović.

Fudbalski trener iz Petrova kaže da pristojno žive zemljaci u tom severnijem delu Evrope, da ima nostalgije za kućnim pragom, mestom rođenja, ali da se ona kontroliše radom.

„Mnogi ljudi su planirali doći u Petrovo i u Gračanicu, u Tuzlu, Doboj, u Srbiju, u Crnu Goru... za Uskrs, za Vaskrs ili za Ramazan. Međutim, planovi su odgođeni zbog koronavirusa. Bilo bi mnogo dolazaka na naše prostore, ali čekaćemo neku drugu priliku“, nastavio je Petrović.

U Švedskoj se „komotnije“ bore protiv pandemije izazvane korona virusom. Petrović podvlači da ima naznaka da sve to prolazi, jenjava.

„Švedska je pristupila problemu po svom specifičnom metodu. Prepustila je svojim građanima da najviše brinu sami o sebi. Doduše, dala je uputstva da se određene manifestacije mogu organizovati, ali maksimalno do 50 ljudi može prisustvovati. Zna se kako se može ponašati u banci, u javnom prevozu, u restoranima. Uvek jedno mesto prazno iz preventivnih razloga“, pojašnjava Petrović.

Ozrenac Slavko Petrović ne krije da mu je fudbal u srcu i u dušu, a maštao je da radi sa najmlađima.

„Osnovali smo fudbalsko udruženje Atletiko. To je projekat koji ima ozbiljnost u pogledu rada, sa dosta ljudi koji taj projekat podržava. Fokus je na radu sa decom od šest do 12 godina. Moj životni izbor je fudbalski put. Maštao sam da u fudbalskoj zemlji treniram mlade. Švedska nije velesila sporta, ali je daleko ispred mnogih zemalja u pogledu ulaganja i razvoja kadrova i infrastrukture. Švedska želi da razvija omladinski fudbal u obe konkurencije“, dodao je mladi fudbalski trener.

Na kraju je Slavko Petrović još rekao: „S nestrpljenjem čekam dolazak u Petrovo. Da zagrlim roditelje, prijatelje. Da posetim manastir na Ozrenu, da pojedem ćevape u Gračanici. To su moji prostori koji me čine neizmerno srećnim!“

Uspeo nije samo onaj ko nikad nije pokušao. Slavko Petrović uspeva. Vođen iskonskom željom i energijom koja krasi mlade ljude, ovaj Ozrenac krči put do zvezda. One su visoko, ali Slavko Petrović zbog toga ne haje.

Zna da će ih dokučiti...