Vasil Ringov

SKOPJE - Dugo je Vasil Ringov bio ikona Vardara i makedonskog fudbala. Predstavljao je strah i trepet za protivničke odbrane. Danas ga je malo u najpopularnijem sportu, ali sa velikim zadovoljstvom priča o vremenima koja je i sam obeležio.

Ko se njega još ne seća?! Vasil Ringov! Jedan od najboljih makedonskih fudbalera i onih koje je Jugoslavija imala dok je trajala. Rođen je u Strumici, igrao za  više klubova, rešetao protivničke mreže kao od šale i uvek ostao ono što je i najvrednije – čovek!

„Ne volim se hvaliti, ali mislim da sam igrao kvalitetno. Bilo je lepše vreme, više fudbala, više gledalaca, sreće i dobra. Lepa vremena, a Jugoslavija fudbalska sila Evrope. Ta lepota je ostala u prošlosti“, započeo je svoju priču Vasil Ringov, danas fudbalski „penzioner“.

Igrao je u Teteksu, Partizanu, u Vardaru, zagrebačkom Dinamu, Ajntrahtu iz Braunšvajga. U Skopju je bio jedan od njaboljih fudbalera Vardara svih vremena, pa zar nije u Beogradu mogao ostvariti više? Pričalo se, htela ga je i Crvena zvezda.

„Bio sam tada ’klinac’, a bio je i stalno prisutan pritisak. Išao sam u Dvanaestu beogradsku gimnaziju. Bio sam tada u Partizanu, a trener mi je bio Velibor Vasović, legenda koja je bila kapiten Ajaksa koji je osvojio KEŠ. Tu su bili Budišić, Pejović, Đorđević, pokojni Paunović, pa Istatov... Igrao sam i davao sam golove, mogao sam i puno više. Na jednom velikom turniru u inostranstvu sedeo sam na klupi Partizana. Hteo sam da igram, a oni mi govorili da za mene radi vreme. Tražio sam da se vratim u Makedoniju i odem u Teteks, a drugi tada drugoligaš dvoumio se, mislim na Vardar. Nisam želeo da sedim na klupi, igrač se postaje na terenu. Naravno, otići vani je bilo lakše iz Zvezde, Partizana, Hajduka ili Dinama, a menadžera je bilo malo. Kasnije sam otišao u JNA, a po povratku je moj Vardar igrao u Evropi. Sustigle su me godine i sa 30 leta malo šta se u Evropi može pokazati i postići. Dakle, bila je jaka liga u Jugoslaviji, bilo je bolje igre. Postigao sam mnogo, trebao sam daleko više“, smatra Ringov.

Dok je igrao, baš je igrao. Danas bog zna i ne trči da pliva fudbalskim vodama. Više vremena provodi uz porodicu. Ipak, njegovo vreme bilo je fudbalsko. Ovo danas – kako da ga čovek nazove?  Kako opet gledati jake Zvezdu i Partizan, Hajduk i Dinamo, Vardar i Olimpiju, Borac i Sutjesku, Rijeku i Osijek, Želju i Sarajevo, Iskru i Velež, Čelik i Budućnost, vinkovački Dinamo i Pelister, Teteks i Leotar, Vojvodinu i Spartak iz Subotice?

„Kada sam ja igrao, neki podaci i pokazatelji govore, jugoslovenska liga po kvalitetu i broju gledalaca bila je treća u Evropi. I slažem se da je to bilo tako. Nismo bili ni zapad ni istok, ali naši igrači su pripadali zapadnom bloku, kada se govori o inostranom angažmanu. Poljska, Rumunija, Čehoslovačka, Bugarska bile su iza nas. Svaka naša ekipa imala je po dva ili tri fudbalska majstora. Sve je bilo drugačije. Sada je taktika drugačija, trener u prvom planu, ludosti na tribinama“, nastavlja ovaj Strumičanin.

Gledaoci sve manje dolaze na stadione, treba ih razumeti – nedostaje kvalitet koji je fudbalska „Juga“ imala. Nivo igre se može podići ,primera radi, Regionalnom ligom, ali kako je organizovati kada i navijači nisu bezazleni kao nekada...

„Da se niko ne naljuti, naše vreme je bilo normalnije u svakom pogledu. Teško je danas organizovati nešto zajedničko. Treba imati u vidu i činjenicu da UEF-a svoja pravila ne menja preko noći. Postoje veliki klubovi prema kojim se UEF-a i ponaša i donosi svoje odluke, kreira ih. U moje vreme znalo se, žreb je nemilosrdan, Vardaru dođe Porto. Danas je to dosta drugačije. Danas važi pravilo bogatih, koeficijenti rade svoje. U igri su veliki novci u Ligi šampiona, ko ih nema male su mu šanse da ’gura’ do finala“, rezonuje Vasil Ringov.

Ne voli da trenere veliča i forsira, jer se drži devize Stjepana Bobeka da je igrač najvažniji na terenu. Davno izgrađena prijateljstva treba osvežavati. Vasil Ringov i danas održava kontakte sa igračima iz svih eks - ju republika, a čini se nije nikada robovao nekakvim podelama, osim na selekciju dobrih i onih drugih ljudi.

„Tu su brojne socijalne mreže, čujem se sa igračima protiv kojih sam igrao, a u fudbalu sam stekao brojna prijateljstva. Primera radi, dođe moj Vardar u Banja Luku, izgubimo od Borca, uveče zajedno idemo na večeru i na piće, pa druženje do zore. Sutra u avion, pa kući. Tako je bilo i u Subotici, u Mostaru, u Ljubljani... Ideš da svakog pobediš. Kada izgubiš, čestitaj boljem i ideš dalje. Sve sam poštovao, a voleo sam istinske fudbalere, majstore igre. Pobeda sladi, poraz mi se gadi, ali sve je to igra, kao i život. Na sve strane imam dobre prijatelje. Čujemo se, evociramo uspomene. Nigde nema toliko prijateljstava kao što sport izrodi“, pojašnjava Ringov.

Povremeno vrhunski fudbal, a uvek kvalitetna makedonska kuhinja i stalna srdačnost ljudi u Skoplju, Prilepu, Ohridu..., nešto je što se pamti. Uz tu domaću kuhinju, uz fudbal, uživali su mnogi inostrani sportisti. Primera radi, Ringov je lično srušio Dinamo iz Bukurešta, kasnije je izjavio da mu je to najdraža pobeda, a nanizao ih je veliki broj.

„Dinamovci su potcenili i Vardar i mene, zbog godina. Dinamo je činilo pola reprezentacije Rumunije, a drugi deo igrao je za Steauu. Njihov trener snimao nas i nije pohvalno pričao. Rekao je da je Ringov u godinama i da ništa ne može uraditi. Tamo smo bili bolji, a izgubili smo sa 2:1, bio sam strelac. U revanšu smo pobedili sa 1:0, učestvovao sam kod gola. Otišli smo dalje, a mene ta radost drži do danas“, pojasnio je Ringov.

Nedavno smo po Darku Pančevu pozdravili Severnu Makedoniju. Činimo to i sada, kada nam je Vasil Ringov gost. Drago nam je da su mu u lepim sećanjima ovi naši prostori. Raduje da je porodica Ringov u prelepom raspoloženju.

„Ugrozila nas je ova pandemija. Nekih 35 dana sam bio u samoizolaciji iz preventivnih mera. Imam dva sina. Oni su čuvali sebe, ja sam čuvao sebe. Unuci na jednu stranu, sinovi na drugu, ja u predgrađu Skoplja. Ja pazio na njih, oni brinuli o meni. Biće sve dobro. Dobro želim svima na prostorima koji su nekada zvali se Jugoslavija“, zaključio je Vasil Ringov.

Najteže je govoriti o onome što voliš, a nemaš. Nit fudbala kakav je on igrao, nit šampionata i zemlje u kojoj se on dokazivao, a baš je bio poseban taj Vasil Ringov.

Pa, ipak, nije teško govoriti ono što misliš – da je danas 65-godišnji Vasil Ringov jedan od najboljih koje je fudbalska Jugoslavija u sebi imala.

Odigrao je prvenstvenih 277 utakmica, neki kažu i više od 300, postigao je 112 golova, ostao upamćen za sva vremena.

A njegovo vreme bilo je baš „ubavo!“