Od minulog četvrtka Borčevo 94-godišnje trajanje obeležio je Stojan Malbašić izborom za predsednika kluba; tim činom on je istoriju učinio svedokom vremena, a život otvorenom knjigom uspomena kao čovek fudbala od ugleda i autoriteta sa dva najvrednija trofeja u Borčevom životu – Kupom Jugoslavije i Mitropa kupom. 
Pre Malbašića samo su dvojica fudbalera, sa dubokim tragovima, bili predsednici kluba: Branko Kovačević i Niko Jurinčić; prvi je igrao devedesetih godina, a drugi bio jedan od najboljih fudbalera onih prvih generacija tamo tridesetih godina minulog veka. 
Kovačević je bio Borčev junior, kao osamnaestogodišnjak zaigrao u Prvoj ligi Jugoslavije, bio akter velikog trijumfa u Fođi kada je Borac osvojio najvredniji međunarodni trofej, posle bio veoma zapažen u Prvoj ligi SR Jugoslavije… Jurinčić je, opet, igrao za Borac kada je on bio znan samo u Vrbaskoj banovini, nije bio čak ni vodeći klub u samoj Banjaluci, neprikosnoven je bio autoritet Krajišnik… 
Malbašić je bio drugačiji od svih!

Borčev pionir i junior, onda standardni prvotimac, kapiten, trener u svim uzrastima, sekretar i direktor, aktivan u radu rukovodstva kluba… Ako za istoriju kažu da je učiteljica života, Stojan Malbašić je bio jedan od njenih najboljih đaka. S Borcem je prolazio i teška, krizna vremena, koja prati sve sportske kolektive, ali on je klubu svog života ostao odan u svim (ne)prilikama. Čovek i postoji u svojoj istini, ma kakva ona bila, pogotovo u sportu; zato je ovaj podvig Stojana Malbašića pobedio svako “opšte mišljenje”, ili razumnije napisano “čaršijska naklapanja” šta bi bilo da je bilo i već sada našao svoje mesto u velikoj Borčevoj istoriji. 
Zbog svega toga, zaslužio je podršku svih u Borcu i oko njega, sve drugo pripada vremenu i svima nama, a Malbašić se već izborio za “kraljevski status” da je samo “jedan od nas”, a onda: ne čini istina čoveka velikim, već čovek čini istinu velikom.
Od preksinoć, i utakmice protiv Slobode i Borčeve pobede od 2:0, vodeća pozicija kluba i iščekivanje evropskog kupa fudbalski život i Borca i Stojana Malbašića odvija se u sadašnjem trenutku, baviti sa prošlošću ili budućnošću bilo bi izgubljeno vreme. 
Srećno Stojane Malbašiću, Borčevo čedo, u “velikoj istoriji”.

Sportski žurnal