Mitko Stojkovski

BITOLJ – Mitko Stojkoviski je dobrim partijama u Pelisteru iz rodnog Bitolja preporučio se Crvenoj zvezdi. U Beograd je stigao da zameni Miodraga Belodedića, ali je ovaj libero često rešetao protivničke mreže. Bio je junak pobede Crvene zvezde u 100.večitom derbiju koji mu je, po sopstvenom kazivanju, doneo neslućenu popularnost.

Angažovan da u Crvenoj zvezdi nasledi Miodraga Belodedića, Mitko Stojkovski imao je taj peh da je dres crveno – belih boja nosio u nezgodno vreme: kada se Jugoslavija raspadala, a sankcije izjedale srpski fudbal. Ipak, super dobri defanzivac nije gubio vreme, umeo je da reši važne utakmice, da svojoj Zvezdi donese važne pobede, a njenim pristalicama neizmernu radost.

„Pozdravljam sve čitaoce legendarnog Sportskog žurnala. Drago mi je da ste se mene setili, da na vašim stranicama mogu da govorim o onome što se dešavalo u dragoj Crvenoj zvezdi dok sam bio njen igrač“, započeo je svoju priču Mirko Stojkovski.

Nekada vrhunski as danas nije u fudbalu.

„Nakon igračke karijere 2001.godine završavao sam trenerske licence. Godinu dana bio sam trener i uvideo da je to mnogo težak i nervozan posao, sa čestim i napornim putovanjima. Prelomio sam, prihvatio sam poziv Pelistera da budem sportski direktor do 2008.godine. Ipak, organizacioni problemi, nedostatak finansija, nepovoljan period za lični i klupski napredak naterali su me da sa Tonijem Micevskim otvorimo firmu, građevina je u pitanju. Međutim, ko zna, možda se jednog dana vratim u Pelister ili dođem u FS Severne Makedonije“, govori Stojkovski.

Nakon Pelistera u rodnom Bitolju, stigao je u veliku Crvenu zvezdu za koju je odigrao 123 utakmice. Onda je otišao u Ovijedo, pa u Štutgart, a na 54 nastupa u Pelisteru na početku karijere dodao je još 34 utakmice. Zadovoljan je ostvarenim, ali mu je žao što je neugodna povreda karijeru učinila kraćom.

„Uvek je moglo bolje. Bilo je objektivnih razloga zašto sam igrao kraće. Imao sam neugodnu povredu koja me sprečila da napravim još sjajniju karijeru. Kada sam došao u Zvezdu, odmah na pripremama povredio sam koleno. Ta povreda mi je desetak godina kasnije okončala karijeru. To su zlatne godine. Ja sam pre 30.godine ostavio kopačke. Igrao sam za sve mlađe selekcije Jugoslavije do U-21. Posle Barija došao sam u Crvenu zvezdu, mnogo je i danas volim. Posle odlaska Slobodana Marovića, očekivalo se da ode i Miodrag Belodedić. Odradio sam ceo ugovor, sankcije su nas sprečile da igramo evropske utakmice, a imali smo dve ili tri sjajne generacije:moja, Dekija Stankovića, Perice Ognjenovića... Otišao je svako na svoju stranu. Ja sam sa duplom krunom otišao iz Crvene zvezde“, priseća se Stojkovski.

Na Đurđevdan 1995.godine igrao se jubilarni 100.večiti derbi: Partizan je poveo, Zvezda pobedila sa 2:1, a on bio junak te fudbalske svetkovine.

„Ta utakmica je obeležila moju karijeru. Gol koji sam dao odlučio je derbi i pitanje šampiona. I danas Delije me veličaju zbog te utakmice. Mnogo sam uradio u Zvezdi, ali meni se pamti ta utakmica. Ta utakmica, pa Kup sa Pelisterom, pa gol za Makedoniju protiv Danske su najvažnije utakmice moje karijere. Okršaji sa Partizanom je svetinja bio i ostao. Pratim srpski fudbal, a mečevi sa Partizanom uvek su nešto posebno. Mnoge zemlje to nemaju, a sve bi dale da imaju“, otvorio je dušu Mitko Stojkovski.

Sa Zvezdom je osvojio dva prvenstva Jugoslavije i dva nacionalna Kupa. Sa Ovijedom je igralo u La Ligi, sa Štutgartom je stigao do finala Kupa pobednika kupova, sa Pelisterom je osvojio Kup Makedonije, u 29 utakmica u dresu makedonske reprezentacije postigao je pet golova. Čini se da treba još mnogo toga pospremiti, pa da države koje su činile zajedničku i veliku zemlju ostvare nešto više na velikim takmičenjima.

„Mislim da sam ostavio dubok trag u svim tim klubovima. Trudio sam se da trag ostavim i kao čovek, da ljudske osobine dođu do izražaja. Zvezda je uzela što je uzela. U Ovijedu je bilo lepo. U Štutgartu smo igrali to finale, poraženi smo od Čelzija, izgubili od Bajerna u polufinalu Kupa Nemačke. Učestale povrede vratile su me u Bitolj, gde sam sa Pelisterom osvojio Kup Makedonije i dao sam pobedonosni gol“, priseća se nekadašnji as.

Ima li danas kontakte sa igračima iz svojih igračkih dana i služi li danas fudbal na eks-ju prostorima da stvori nova i ojača davno rođena prijateljstva?

„Fudbal i sport uopšte plemeniti su. Rađaju se brojna prijateljstva i ona ostaju. Imali smo veterane Pelistera često sa Zvezdom. Mnoge sam igrače video prošle godine. Čujemo se, viđamo se. I sa nekim iz Crne Gore, BiH, Hrvatske. Prijajteljstva su ostala i tako će uvek biti“, govori Stojkovski.

Ponovio je da je ganut pozivom za razgovor.

„Čast mi je da sam govorio za čitaoce Sportskog žurnala. Lepo sam se osećao u Beogradu, u Banja Luci, u Skoplju, svuda. Dobro se pamti, a korektnost vas iz Sportskog žurnala ne može zaboraviti. I ne treba“, završio je svoju besedu poznato fudbalsko ime iz Bitolja.

Iako je karijeru okončao prilično rano, jer su povrede ostavile traga, Mitko Stojkovski je vinuo se u porodicu velikih i prepoznatljivih asova Crvene zvezde. Onih koji su joj donosili trofeje i kult najtrofejnijeg srpskog sportskog kolektiva.

Mitko Stojkovski – njegovim imenom se uspeh zove...