Da je Ivica Osim, kada je podnosio ostavku na mesto selektora fudbalskog tima Jugoslavije, u sedištu FSJ na Terazijama 23. maja 1992. godine, mogao da pretpostavi kako će se završiti njegova fudbalska karijera, sigurno bi drugačije postupio. Otišao je tada popularni “Švabo” zbog grada u kojem se rodio, a skoro tri decenije posle “ostavke koja je najdirektnija stvar...” taj isti grad na Miljacki je isterao svoga sina!

Ivica Osim danas većinu vremena provodi u Austriji, daleko od očiju javnosti, u društvu supruge Asime, retko se pojavljuje u javnosti BiH, još ređe komentariše  dešavanja u fudbalu. Verovao je, 2011. godine, kao apsolutni autoritet u procesu reorganizacije fudbala u “Dejtonskoj zemlji”, da će učiniti prave stvari za ozdravljenje loptanja u nekadašnjoj centralnoj jugoslovenskoj republici, imao je dobre namere, a na kraju je izigran od onih koje je stvorio. U prvom redu Elvedina Begića, aktuelnog predsednika FS BiH u tehničkom mandatu, za koga je većina fudbalskih radnika istakla da je fudbalski “sahranio” Ivicu Osima.

-Begić je čovek koji je pod obrisao s Ivicom Osimom koji je uz Miljana Miljanića najveće ime fudbala sa nekada zajedničkih nam prostora. Pokušava se staviti u istu ravan sa njim što nije moguće – istakao je nedavno Zvjezdan Misimović, reprezentativac BiH, danas član Stručne komisije za iszbor selektora BiH.

Prvi nož u leđa od “svog” Sarajeva, ako izuzmemo slanje “u penziju” 2016. godine, Osim senior je dobio 2017. godine kada je njegov sin Amar, inače trener sarajevskog Željezničara, trebalo da postane selektor Zmajeva. Sve je bilo završeno, a onda se neko “u pola noći” setio da bi Robert Prosinečki bio bolje rešenje, pa je Žuti došao za selektora. Otišao je, kao i mnogi, neslavno, sporazumnim raskidom ugovora iako je “imao podršku” kompletnog Izvršnog odbora FS BiH?!

Potom je Begić želeo da bude iznad Ivice Osima, da ima titulu počasnog predsednika kao i legendarni “Štraus sa Grbavice”, Skupština FS BiH mu je i dala tu titulu, a sada su mnogi za njegov opoziv. S druge strane legendarni trener je eliminisan po starosnoj granici uvedenoj izmenama Statuta. Kako uopšte Ivica Osim i Elvedin Begić mogu da se uporede fudbalski?

Nikako!

Za razliku od Osima, koji je uprkos godinama i bolesti, imao veliku energiju u Komitetu za normalizaciju FS BiH i čiji je nesporni autoritet od poverenja UEFA i FIFA, Begić je u isto telo ušao “na mala vrata”, nekoliko dana pre konstituirajuće sednice Komiteta, umesto Saida Fazlagića! Odmah je pokušavao da se nametne kao “vođa” iz istoimene poučne pripovetke Radoja Domanovića, ali je ostao u senci nekadašnjeg selektora jugoslovenskog tima koji je s plavima u Italiji 1990. godine osvojio odlično peto mesto.

Za razliku od Begića, za kojeg se kasnije ispostavilo da je jednonacionalno obojen i da pripada projektima stranačkih struktura SDA, Osim je svojim autoritetom ubeđivao i Milorada Dodika u Banjaluci, ali i Dragana Čovića u Mostaru, da treba da se izvrši reorganizacija “krovnog” Saveza, samim tim otvarajući širom vrata Begiću da preuzme čelo Saveza. Samo u “svom” Sarajevu je posmatran drugačijim očima, pa će nekoliko godina kasnije “otvoriti dušu” prijateljima u zapadnoj Hercegovini i izustiti ono što mu je pritiskalo srce:

-Čini mi se da sam i ja tamo neki Hrvat…

Elvedin Begić se nikada nije udostojio da sedne za sto s Miloradom Dodikom i Draganom Čovićem, ali su zato u Savezu uvek bili rado viđeni gosti visokopozicionirani političari iz SDA: Šefik Džaferović, Denis Zvizdić, Abdulah Skaka, predvođeni “vrhovnim poglavarom” Bakirom Izetbegovićem! Čak je i generalni sekretar FS BiH Adnan Džemidžić, koji je na ovu funkciju stigao po predlogu predsednika Begića, aktivista SDA i svojevremeno je bio na izbornim listama Kantona Sarajevo.

Shvatio je Ivica Osim da današnje Sarajevo nije onaj grad zbog kojeg se odrekao visoke funkcije u Jugoslaviji da bi stao u njegovu zaštitu. Smatrao je da će tog maja olovnih devedesetih godina prošlog veka biti novi Valter, a doživeo je svojevrsnu izdaju i poniženje, svog imena i prezimena, ali i svega onoga što je uradio kao igrač, trener, selektor i funkcioner. Zato sebe danas ne vidi u tom i takvom Sarajevu, u okruženju anonimusa “koji žele svu slavu za sebe” i politički su instruisani “od službi da služe”. I u onoj Jugoslaviji, daleko od političke scene, Ivica Osim je bio samo svoj, autoritetom, znanjem i harizmom “kupovao” je svoju “slobodu i nezavisnost”! Jedini put kada mu se učinilo da, možda, poznaje karakter politike, pogrešio je, na Terazijama, u društvu neprikosnovenog fudbalskog autoriteta Miljana Miljanića, koji je ćutanjem pokušao da razume čin tadašnjeg selektora, kojem je jedan grad bio ispred zemlje u kojoj živi.

Možda bi sve ovo danas bilo drugačije da je Ivica Osim 23. maja 1992. godine na Terazijama, braneći svoj zavičaj, zagovarao da olimpijski grad zadrži status u državi koju je predvodio kao selektor fudbalske reprezentacije? Tada je “Švabo” u Beogradu “branio” Sarajevo konferencijom za novinare, a danas se od Sarajeva brani ćutanjem!

Ili nam se samo čini?

Ivica Osim tada nije ni poznavao Elvedina Begića, baš kao ni Sarajevo čijim ulicama je hodao kao heroj, ali se vremena menjaju. Njih u breme pretvaraju ljudi.

Svako od nas ima pravo na previd! Pa i legendarni Ivica Osim, istinski fudbalski autoritet na Balkanu, danas u zaboravu, najviše zahvaljujući “svom” Sarajevu i ličnim zabludama. Takvi previdi se uvek opraštaju!

Nagrade i funkcije

Dobio je Ivica Osim mnoge nagrade, posebno su mu drage one u Austriji i Japanu, imao je potencijal da jednog dana bude i član foruma UEFA i FIFA. To nije nikada želeo niti tome stremio, ostajao je dosledan sebi i trenerskom pozivu sve do 2011. godine kada je bio potreban kao glavni faktor za reorganizaciju fudbala i Saveza u BiH.

Za razliku od njega Elvedin Begić je u februaru 2019. godine aplicirao da postane član Izvršnog odbora Evropske fudbalske unije, ali nije izabran na tu funkciju!

Tehnički mandat

U avgustu prošle godine na redovnoj sednici Skupštine FS BiH Elvedin Begić je izabran za drugog počasnog predsendika FS BiH posle Ivice Osima. Na taj način je napravljen apsurd svih apsurda u nelogičnoj BiH jer je jedan čovek tada, a i sada, postao i predsednik i počasni predsednik jednog Saveza koji je član UEFA i FIFA!

Nakon toga Begić je “dobio” i tehnički mandat na poziciji prvog čoveka “krovnog” Saveza obzirom da kantonalni i županijski Savezi iz Federacije BiH nisu sproveli izbore po usvojenoj mapi puta. Međutim, te stvari ne smetaju UEFA i FIFA kao što im je 2011. godine smetalo Tročlano predsedništvo!