Godina je 1934, bat Hitlerovih jurišnika, uz noćne parade, odzvanja berlinskim trgom, u zaleđu monumentalnog stadiona izgrađenog za Olimpijske igre.
Od Berlina, stotinama i stotinama kilometara udaljenoj Banjaluci, jak vetar na glavnoj cesti valja opalo lišće i pomalo ga nanosi u baštu hotela “Bosna”. U jednom uglu, skriveni, doktor Branko Čubrilović, doktor Jakob Levi, Mladen Dimitrijević i Veljko Đorđević, svi Borčevci od glave do pete, po ko zna koji put

čitaju i rediguju tekst bojkota Olimpijskih igara u Berlinu koje su Adolf Hitler i nacisti pompezno najavljivali.

-U Beogradu mnogi sportisti su se već glasno izjasnili na poziv za bojkot ove sramne Olimpijade – kaže Veljko Đorđević.

Jakob Levi pita društvo za stolom:

-Jeste li čuli za onu sramotu Engleza?

Niko ništa nije čuo. Radio London već dva dana emituje “normalne vesti”, ništa posebno, pogotovo senzacionalno.
Jakob Levi nastavlja:

-Kriju svoju sramotu! Pre tri-četiri dana fudbalska reprezentacija Velike Britanije igrala je u Berlinu protiv reprezentacije Nemačke. Svi igrači i prepun stadion, gotovo 100.000 ljudi, pozdravili su fašističkim pozdravom svečanu ložu u kojoj su sedeli Hitler i njegove glavešine. U Londonu o tome ćute, a sve novine u Evropi objavile su njenu sramnu fotografiju na prvoj strani. 

Od ruke do ruke tekst se još čita, kao letak štampaće se sutra u “Jakšića štampariji” i deliti po celoj Banjaluci. Sva četvorica su se ispod njega potpisala:
“Sportisti i prijatelji sporta!

Uporedo s beogradskim, zagrebačkim kao i ostalim sportskim organizacijama i javnim sportskim radnicima u našoj zemlji, u svim slavenskim zemljama, mi sportisti i prijatelji sporta iz našeg grada i cele Bosanske Krajine dužni smo da dignemo, povodom našeg olimpijskog dana, složen glas protesta protiv svakog nastojanja fašizacije sporta. Ne možemo to da propustimo u času kada fašistička Nemačka čini ogromne napore da novcem gladnih narodnih slojeva, na čuveno pompezan način organizuje ovogodišnju Olimpijadu u Berlinu, koja treba da maskom ‘nepolitičnosti’ sporta prikrije stvarne i fašističke i militarističke ciljeve Trećeg Rajha.

Ne možemo da dozvolimo da sportisti sokoli naše zemlje, verni demokratskim tradicijama, uveličavaju fašističke parade nacional-socijalističkih šovinista čiji vođa u svojoj knjizi ‘Moja borba’ naziva Slovene historijskim đubretom, a zvanični nacistički organi našeg heroja i narodnog mučenika Gavrila Principa slobodnim zidarem i pripadnikom zloglasne tajne terorističke organizacije narodne odbrane…
Značajan je stav koji je zauzela povodom ove Olimpijade ‘sokolska prosveta’ vesnik Prosvetnog odbora Saveza sokola Kraljevine Jugoslavije, stav koji je trebala da prihvati sva omladina i sva sportska javnost naše zemlje…”
Sutradan se smirio vetar.

Ali, Banjaluka je ključala zbog odjeka sadržaja letka “Bojkot Olimpijskih igara u Berlinu” kojeg su ilegalci rasturili po celom gradu. Kud su god komunisti, ili njihovi simpatizeri, marširali, sve je bilo drugačije. Menjali su i nebo i zemlju i ljude! Banjaluka i njen miljenik Borac nije bio izuzetak, šta više: na poslepodnevnoj utakmici protiv Slobode iz Bosanskog Novog svi Borčevi igrači, predvođeni Bilbijom, Stefanovićem, Ilićem, Šeremetom, Mandićem, Lastrićem… gotovo horski pročitali su, uz odobravanje više od hiljadu ljudi koliko se okupilo oko igrališta, proglas o bojkotu Olimpijade.
Eh, kad su Borčevci marširali i ovaj svet je bio drugačiji… 

Sportski žurnal