Sulejman Rebac i Miljan Miljanić

Ima put ka ljudskoj sreći, treba ga tražiti, nije baš uvek posut poljskim cvećem dobri čoveče Sulejmane Rebac.,,

Bio jednom jedan fudbalski učitelj, trener i vrhunski stručnjak, Mostarac po rođenju i životnoj filozofiji; kad je bio, u naše vreme bio, upravo tako odzvanjale su mi reči velikog Miljana Miljanića dok sam u “Žurnalu” čitao tekst kolege Milorada Bjelogrlića o Sulinoj trenerskoj i životnoj epizodi u sarajevskom Željezničaru, siguran sam da nikog nije ostavio ravnodušnim.

Onda, bilo je to na promociji knjige “Miljan, ljudi i vrijeme” u Beogradu, usledila je Čičina molba, gotovo kao zavet: 

-Ako ne stignemo da odemo u Mostar, a planirali smo, molim te nađi načina da ova tvoja knjiga istine o mom životu stigne do Sule u Hercegovinu. Bio je nešto posebno u mojoj trenerskoj generaciji. Toliko osoben, čestit i fudbalu fanatično odan, kao možda niko drugi od svih nas. 

Obojica smo potpisali knjigu, a Miljan čitko “pelikan” naliv perom poruku: “Samo retki ljudi, izuzetno nadareni, na vreme shvate da treba trajati, ma šta radio, dobrim i časnim životom. Kad te stignu godine moći ćeš se osvrnuti i još jednom uživati baš kako si zaslužio ti, prijatelju Sula!”

Knjiga je stigla do odredišta, a nedougo i Sulino pismo rukom ispisano:

“Malo šta me je obradovalo u ovom mučnom vremenu kao vaša knjiga. Čitao sam je, u osami, danima i danima, nije me sramota priznati, ponekad pustio i suzu… Hvala vam do neba: ako sam ikad shvatio i o tome razmišljao da sam, ipak, živeo najveći deo vremena kad je ljudsko postojanje imalo i istinu i pravdu, onda je to bilo tokom čitanja vaše knjige… Od srca mi pozdravite Miljana, toliko sam iskreno voleo i poštovao tu golemu ljudinu…”

Od slova do slova sve sam preneo Miljanu, zdravlje mu je već bilo dobro narušeno, gledao je preko mene i ko zna gde odlutao, potom rekao:

“Sula je mogao da dokuči fudbalsku dušu, ne znam kako, ali je mogao! Na našim seminarima ponekad mudrujemo, ne malo i maštamo, sa svih strana oslikavamo fudbal, svi mi: Tomislav Ivić, Milan Ribar, Dušan Nenković, Gojko Zec, Drago Horvat… Pitamo Sulu, šta ima novo u Veležu, a on kratko kaže:
-Vežbam Marića! 

Mi se zgledamo i kažemo mu:

-Šta ćeš ti Mariću, imaš Barbarića, vrhunskog trenera golmana!

Sula se podbočio, i započinje priču:

-Ubuduće će Marić ubacivati loptu u igru sa zemlje iz peterca, a ne “bekovske udarce” Šestić i Čolić, kao što je to do sada bilo. Tako ću imati igrača više u igri. Do sada, Šestić i Čolić dođu da ispucaju loptu, pa moraju da istrče brže-bolje zbog eventualnog ofsajda, izgube toliko snagu, a tada na terenu imaš igrača manje…

Svi smo ćutali, već od te sezone golmani su radili isto što i Marić...”

Sula je, govorilo se u Jugoslaviji, oplemenio fudbal, to je tvrdio i Miljan:

-Od Veleža i Sulinog vremena možda su neki i igrali bolje, ali niko lepše, a tu lepotu znali su da učine i efektnom i efikasnom. Igra sa Bajevićem, i kasnije sa Halilhodžićem, nosila je osebujnu čaroliju ubojitosti. Tajna je bila u sjajnoj obučenosti svakog pojedinca koju je Rebac znao da ukuponuje u ekipnu snagu, po tome je Velež bio neponovljiv… Duša me boli šta je ratno stradalništvo učinilo od Mostara koji je mene kao grad uvek oduševljavao, mogu samo da pretpostavim kako je Sula sve to preživljavao…

Život, na Balkanu, zna da bude i čudo i čudovište: na poslednjem ispraćaju Sule Repca, piše “Žurnal”, okupilo se više od 3.000, do krvi zavađenih Srba, Hrvata i Bošnjaka. Okupio ih On; biće, ipak, da su samo pravednost i čovekoljublje besmrtni. Dobri čoveče, ako nas čuješ Sulejmane Sula Rebac, ne može baš sve dobro da iščezne, kud bi vodio put ka zemaljskoj sreći, da je nama, onda, nas; bio bi i Šantić, bila bi i Emina, bilo bi i Veleža i Zrinjskog podno “Bijelog brijega”, bilo bi i Mostara sa starim-novim mostom…, kao opomena našeg bezumlja… neće ići bez svega toga, neće ni moći!
Dobri ljudi uvek putuju: sećaš li se, druže stari, velikog po svemu Sulejmana Sule Repca?!

Džajić, Velež i Mostar

Legendarni Dragan Džajić o Sulinom Veležu kaže:

-Igrali u Beogradu ili Mostaru, Miljan nam je uvek govorio: “protivnik vam je tim u kojem su svi majstori, koliko igrači, toliko i njihov trener. Meni je i Velež i Mostar u posebnom sećanju, poslednju utakmicu za Crvenu zvezdu odigrao sam upravo protiv Veleža u Mostaru, 28. maja 1978. godine.

Biografija

Sulejman Sula Rebac rođen je 29. marta 1929. godine u Mostaru, preminuo je 17. novembra 2006. u istom gradu. 

Igrao je za Velež, Hajduk i Sarajevo blizu hiljadu utakmica i postigao 620 golova. Tako kaže statistika. Dres B reprezentacije Jugoslavije oblačio je 11 puta.

Trener Veleža bio je u kontinuitetu ravno osam godina, a Željezničara jednu sezonu. Bio je član selektorske komisije koja je odvela reprezentaciju Jugoslavije na Svetsko prvenstvo u nemačku 1974. godine.

Sportski žurnal