Milorad Ratković

BANJA LUKA – Navršilo se skoro tri decenije od kako je Crvena zvezda postala klupski prvak sveta. Član te generacije bio je i Milorad Ratković. Pre uspeha sa Beograđanima afirmaciju je sticao u zeničkom Čeliku i Borcu iz Banja Luke. Ne skriva da je na putu do cilja najveću podršku dobio od trenera Milana Ribara i Vladice Popovića. Naš poziv prihvatio je sa oduševljenjem.

Milorad Ratković – to je onaj sportista kome su se divili u Zenici, u Banja Luci, u Beogradu, širom Jugoslavije, ali i u Tokiju onog ledenog decembarskoj praskozorja kada se velika Crvena zvezda popela na fudbalski krov planete.

Gost naše kuće je Milorad Ratković, fudbaler koji je osvajao sredinu terena i srce brojnih poklonika najpopularnijeg sporta.

„Hvala vam na pozivu i činjenici da ste se setili mene. Oduševljen sam tom činjenicom i želim da pozdravim sve vaše čitaoce“, rekao je u telefonskom razgovoru iz Španije Milorad Ratković.

Rođen je u Zenici 11.oktobra 1964.godine i u Čeliku proveo punih 7 golova. Ubeležio je preko 150 nastupa. Zenica je danas nešto drugo, Čelik je na stranputici i , za razliku dok je on bio tamo, danas je sve sivo kao pepeo.

„Upoznat sam sa tim. Često sam išao u Zenicu, majka mi je tamo umrla pre tri meseca. Volim otići tamo gde sam se rodio, gde sam proveo mladost i gde sam se formirao kao sportista i ličnost. Čelik je nekada imao ogroman ugled širom Jugoslavije koji je stekao svojim radom i naporima. Danas je sve drugačije, ali video sam se s nekim momcima koji sada žele oporavak Čelika, da sve bude kao nekada“, govori Milorad Ratković.

U Crvenoj zvezdi je proveo jednu sezonu, kada je Zvezda bila jača od ma koje magije. Onda je došao u Borac i u Banja Luci odigrao drugi deo sezone. Pamte ga  Banja Luka i Borac i često ga svojim gostoprimstvom i jedno i drugo, i Republika Srpska, zovu da dođe što češće može.

„Zahvalan sam nebesima i sreći što mi je fudbalski put bio kakav jeste. Borac je svetla tačka u mom životu. Proveo sam proleće 1991.godine u Banja Luci i kada bih mogao da biram, prošao bih isti put. Ponosan sam na klubove gde sam igrao, na ljude sa kojim sam sarađivao. Banja Luika je jedan od najlepših perioda mog života. I drago mi je što me se sećaju tamo. Dirnut sam svaki put kada me neko pozove i da priliku da o tome pričam. Doći ću jednog dana da posetim Banja Luku, da obiđem Republiku Srpsku i BiH, prostore nekadašnje Jugoslavije, najlepše zemlje koju je svet imao. Kako smo u njoj prelepo živeli“, sa setom govori Ratković.

Povratak u Crvenu zevzdu bio je pun pogodak. Išao je s njom na kraj sveta, sve do Japana, onda kada je ona postala prvak kugle zemaljske. Milojević, Radinović, Vasilijević, Jugović, Belodedić, Najdoski, Stošić, Ratković, Pančev, Savićević, Mihajlović. I trener Vladica Popović, bez koga smo nedavno ostali. Nećemo to da zaboravimo i ne smemo. Bilo i neka se ponovi...

Milorad Ratković

„Tako je! Teško je to ponoviti na našim prostorima, ali voleo bih da se ostvari. Ta generacija bila je zlatna, živeli smo i disali istom dušom. Osećali smo dres Crvene zvezde, nosili ga s velikim poštovanjem. Ostvarila nam se zajednička želja, postigli smo planetarni uspeh, da nas se sećaju i ondašnje i ove nove generacije, da se ponose činjenicom da je to bilo tako“, naglašava Milorad Ratković.

Dodaje da je poseban osećaj igrati Večiti derbi, da vam se dive desetine hiljada ljudi i ko zna koliko njih još pored radio prijemnika i tv – ekrana širom sveta.

„Verujte, zemlja je bila jaka, a fudbal je bio iz snova. Kao dečak sam sa roditeljima slušao prenose. Želja mi je tada bila da postanem fudbaler, da radio reporter spominje i moje ime. Ostvarila mi se ta želja, pa da igram za Zvezdu protiv Partizana. Crvena zvezda je najveći klub koji je zemlja imala. Derbi je bio nešto posebno. Prštalo je na sve strane, svi su uživali. Rečima se ne opisuje šta je meč Crvene zvezde i Partizana. Te utakmice se ne zaboravljaju. Svesni ste odgovornosti, šta znači pobeda u takvim mečevima. Takvih derbija nema mnogo u svetu. Velike su bile i utakmice Čelika protiv tadašnjih prvoligaša, pa Borca u Banja Luci. BiH je uvek imala oko pet članova najjačeg jugoslovenskog takmičenja“, napominje Ratković.

Njegova naredna destinacija, posle Zvezde, bila je Selta iz Viga. I u njoj krupne brojke: 134 utakmica, 15 golova, pa 11 zvaničnih nastupa za Sevilju. Kaže, zadovoljan je postignutim u karijeri.

„Prezadovoljan sam. Igrao sam u vreme kada sam mogao otići u inostranstvo sa 28 godina. Ti zakoni i granice su srušeni tada kada sam ja odlazio. U Selti sam ostvario mnogo. Ovde sam proveo predivnih šest godina, tu sam formirao porodicu sa suprugom koja je sa naših prostora. Vežu me lepe uspomene za doživljeno u Španiji, da ću sve to pamtiti za ceo život“, naglašava Milorad Ratković.

Danas živi  u Španiji, ostao je u fudbalskom sportu.

„Selta je klub među osam onih sa najimpresivnijom istorijom. Igrali finala, bili u polufinalima Kupa Kralja u Španiji, kvalifikovali u Kup Uefa, iz godine u godinu rasli smo. Imali smo niz uspeha, mnogo dobrih igrača i Selta ima čime da se podiči. Imala je zlatno vreme kada smo zajedno tu proveli Goran Jurić, Miloš Bursać, Vladimir Gudelj i ja. To ostaje u sećanju, tada ostvareni rezultati“, reči su Milorada Ratkovića.

Crvena zvezda je bila šampion sveta, a Ratković blistavi as u redovima svetskog šampiona. Šampionski se poneo i prema našim čitaocima.

„Hvala vam za sve. Velika mi je čast što ste me se setili i što ste me pozvali da budem vaš gost. Pozdravljam sve dobre ljude i ljubitelje fudbala u Srbiji i Republici Srpskoj i na svakom pedlju koji  je nekada bio jugoslovenski“, zaključio je svoje kazivanje Milorad Ratković.

Bio je to junak jednog fudbalskog doba koje su obeležile vrhunske fudbalske majstorije i jedna neprikosnovena veličina za buduću istoriju. Velika je , evropska i svetska bila Crvena zvezda, baš kada je njen dres nosio Milorad Ratković. Nije rekao, ali rado bi takvu svoju i istoriju Crvene zvezde da ponovi, kad bi se moglo.

I dodatno da pozlati...

Milorad Ratković