Navijačka armija banjalučkog Borca, znani i čuveni „Lešinari“, očigledan su primer da se suprotnost sudbini zove večnost.

I tako, evo, gotovo stotinu godina.

Pripadanje Borcu, od srca i u srcu, traži odgovor, a u samom pitanju ga već dobija, zašto dobrog čoveka stvara priroda, a ne poreklo i novac.

Predstojeću utakmicu Borca protiv Tuzla City, verujući u Borčev trijumf, ove reči i rečenice posvećujem onima koji su ih zaslužili pre nego bilo ko drugi, banjalučkoj mladosti, svrstanoj u navijačku armiju „Lešinari“.

Jer!

Tamo na „istoku“, a istok je uvek na onoj strani gde su „Lešinari“, niko te ne pita: jesi li pekar ili apotekar; pukovnik ili običan redov; gazda ili raja; predsednik ili čistač kanala; tajkun ili „go  k’o  miš; vojvoda ili potrčko; odlikaš ili ponavljač; pijanac ili trezvenjak; pametan ili onaj drugi; lep ili estetski nedovršen; plavook ili razrok; debeo ili mršav; pritka ili buzdovan; ćelav ili dugokos; visok ili zaostao u rastu; brz ili spor, macan ili štrkljo, glavat ili guzat; baja ili mlakonja, oštar ili blag…

Tamo su svi „večno srećni ljudi!“

„Lešinari“ imaju svoju filozofiju: Bog , nebo i Borac!

Sreća iz malih uzroka, uvek je velike promene donosila: „Lešinari“ pevaju i nose sve i svakog kao dobri vetar – srušenog dižu, uplašenog hrabre, posustalog sokole, od tragičara prave junake, od nespretnog stvaraju dasu, menjaju samo nebo i crnu zemlju, nikog i nikad ne lažu, ali i ne poturaj im rog za sveću, vide što se ne vidi, čuju i što se nije reklo, ali se u pogledu dalo naslutiti!

Uostalom, „Lešinari“ kažu da odjekuje do samog neba:

  „Ako jesi, onda i budi!“

Ne vredi ti Nobelova nagrada i sve nagrade ovog  sveta, ako kod „Lešinara“ nisi prošao, onda nisi ništa! Može ti se klanjati cela planeta, ako te oni uzmu na zub, kukala ti majka; najčešće, ne greše, u tome i jeste „kvaka“!

 Badava ti što si u Banja Luci rođen, rastao i odrastao, što si lep i pametan, što si završio tri fakulteta, imaš para i svakog drugog dara, ako nisi bio „Lešinar“, zbog Borca plakao i pevao nisi se trebao ni roditi! Armija banjalučke mladosti sa istoka nikad nije izdala Borac, nikada, a možda ni tada.

Titulu koja se čeka, kad bih se ja pitao, dočekala bi se uz planetarno slavlje i bila darovana nikom drugom nego Banja Luci i „Lešinarima“, a onda da putuje na sve četiri strane sveta, prvo preko istoka.