“Stvari ne vrede onoliko kolika im je cena, već onoliko koliko smo u njih uložili ljubavi.”- Momo Kapor

Koliko želimo da ulažemo u sebe i svoj napredak jasno se vidi u sportu. A šta je sport nego život u malom. Volimo svemu da postavimo cijenu, da vrednujemo, procijenimo, ocijenimo, veoma često zacijenimo i precijenimo. Razmišljamo o milionima koje zarađuju vrhunski sportisti. Ne vjerujemo im baš kad kažu da su motivisani ljubavlju, a ne novcem. Najbolja je kombinacija ljubav prema novcu, izgleda.

Šta ćemo sa onima koji sigurno neće zaraditi milione od sporta. Takvih je mnogo više. Znači li to da ne treba da se bave sportom? Koja je njihova cijena? Da li su na pogrešnom putu ako jednostavno samo iskreno vole da se bave sportom, bez značajne koristi?

Tužno je kad shvatite da vaša ljubav prema sportu ili klubu nije dovoljna. Znate da iskrena ljubav nema cijenu, ali vidite da se predmet vaše ljubavi malo cijeni. Da je pao na najniže grane i da mu ne možete pomoći, koliko god da ga volite.

Jer više je onih koji sport ne vole, ali su nekako dio njega i postavljaju cijenu. Odlučuju šta vrijedi, a šta ne. Odlučuju kolika je trenutna cijena baš vašeg sporta. Odlučuju da li je bitan ili ne.

Teška su vremena za sport u našem malom gradu (neki se neće složiti sa mnom). Mnogi smo iz ljubavi prema sportu i klubu platili cijenu, ali i pružili iskrenu ljubav i požrtvovanje. Kad se sve sabere i oduzme, ta ljubav je jedino sigurna. Cijena varira u zavisnosti od tržišta.