Miroslav Lazanski

Novinarski maestro Miroslav Lazanski potvrdio je kroz svoje trajanje od 71.godine kao malo ko iz naše profesije da granice u kojima živimo nisu granice u kojima umiremo.

 Sve je umni i dragi „Lazo“ umeo da pretvori u priču života, između ostalog i sport, zvezdaš od glave do pete, uživao je u borilačkim sportovima, u ranoj mladosti bio je fan Nikole Plećaša, kada je „Sveti Nikola“ sa Lokomotivom Zagreb i Hrvatsku zaludeo košarkom.

Neviđenim šarmom i blistavim znanjem, pričom i tekstom, svetsku vojnu industriju dočaravao je kao lepo i zanimljivo štivo, čak i onima koji nisu služili vojni rok, a u tim tekstovima su uživali iole upućeni u vojni arsenal NATO pakta ili onih okupljenih Varšavskim ugovorom, tek Amerike i SSSR-a, odnosno Rusije.

Kad je preminuo bokserski šampion Marijan Beneš, „Lazo“ je znao sve o njegovoj karijeri, zvao me u gluvo doba noći:

„Hoću tvoj tekst o Benešu da pročitam u Sportskom žurnalu!“

Napisao sam ga.

Zajedno smo svojevremeno promovisali moju knjigu „Bio jednom jedan šampion“ o životu Marijana Beneša.

Dragana Džajića cenio je koliko i samog Pelea, govorio je da su njih dvojica toliko obogatili fudbalsku igru da im za života treba podignuti spomenike zahvalnosti.

Otišao je sa ovog sveta tiho, gotovo u snu, verujući ljudi kažu da božiji ljubimci tako se sele u večnost.

Zbogom dobri moj druže, Miroslave Lazanski!