Fudbal, u istinu, piše romane: dva Borca, banjalučki i čačanski, a jedna priča, bratska i prijateljska, traje koliko i ovi sportski velikani.

Pečat joj je dao Dušan Dule Petrović, bio je i ostao nešto i posebno, trajna vrednost, u oba grada, u oba kluba.

Kad je odslužio vojni rok 1968.godine, kao golman čačanskog Borca i omladinski reprezentativac Srbije i Jugoslavije, stigao je u Banja Luku. Figurom i stilom branjenja oduševio je trenera Miroslava Mehu Božovića, čoveka iz fudbalske istorije, strelca prvog gola u Kupu Jugoslavije, za pehar Maršala Tita. Čuvao je gol Banjalučana na dvadesetak utakmica, na većini izvanredno. Razorni zemljotres pogodio je Banja Luku, a Dule se vratio u Čačak i bio golman tamošnjeg Borca. Posle je štitio vrata Dubočice iz Leskovca.

   Danas živi u Čačku, vlasnik je prestižnog fakulteta, često dođe i u Banja Luku gde ima prijatelje. Iz Čačka u Banja Luku stiglo je nekoliko izvanrednih fudbalera koji se i danas pamte: Čekerevac, Janković, Đorđević, dva Petrovića, Šušić… Zanimljivo je i to da su oba Borca osnovani 1926.godine.

I ne samo to: sudbina se i poigrala sa njima, u kvalifikacijama za ulazak u Prvu ligu Jugoslavije 1970.u završnim okršajima susreli su se Čačani i Banjalučani. Oba susreta, i u Čačku i u Banja Luci, završeni su pobedom Banjalučana od 1:0, istorija je zapisala da su strelci bili Bećirbašić, odnosno Fazlić. Od tada, Banjalučani su postali znani prvoligaš u Jugoslaviji, a Čačani – nikada!

O tom fudbalskom bratstvu dva Borca često sam pričao i sa književnikom Tihomirom Levajcem, Čačaninom koji život troši u Banja Luci, kao ugledni i omiljeni profesor Gimnazije i Medicinske škole, a on, kroz osmeh, kaže:

„Sve to je tačno što govoriš o mom i tvom, ali i tvom i mom Borcu, zato sam i napisao ’pismo koje luta svetom’ o Drakulićkom stradanju i pokolju srpske dece u osnovnoj školi u Šargovcu,u vremenu zloglasne NDH,  a to ’pismo’ obišlo je celu planetu!“

 Veza Banja Luke i Čačka niti staje, niti do današnjeg dana prestaje ili biblijski – daj i biće ti dato!