Vladimir Ilić

Vladimir Ilić najmlađi trener u istoriji fudbala Republike Srpske svih vremena početkom novembra prošle godine položio je kolokvijum nakon kojeg je krenuo “da sakuplja potpise u indeksu” za diplomu branše svog opredelenja. Nalazi se pred diplomskim ispitom o kojem mnogi “studenti” mogu samo da sanjaju, a opet ona, otvara mnoga vrata budućnosti i služi kao čvrst temelj za sigurnu nadogradnju i uspešno stvaralaštvo.
Fudbalski rečeno mladić od svoja 23 leta fascinirao je fudbalsku javnost u regionu, ne samo rezultatima, već i lepim ponašanjem, manirima gospodina, razumnošću, racionalnim stavom, pripadnošću ovom sportu… a iza svega ovoga stoji kućno vaspitanje.

Kada sam u novembru 2020. godine napisao da je “Trener za Ginisovu knjigu rekorda” mnogi su ovaj naslov u “Sportskom žurnalu” protumačili kao subjektivnu pretencioznost i novinarsku neozbiljnost, a deset meseci kasnije iste te “neverne Tome” skidaju kapu i klanjaju se do poda Vladimiru Iliću, treneru Krupe. Mladost je uvek bila najveći adut života…
-Neko će da kaže ovo, neko ono, ali Vlado ima “trenersku žicu” i njegovi rezultati sa Krupom su iznenađenje samo za one neupućene. Trenirao sam ga, dobro ga poznajem, posvećen je onome što radi i voli da uči, pita, nadograđuje se, nije stidljiv i opterećen bilo čim. Profesionalac! Osim toga poseduje profil karaktera koji je predodređen da uspe. Predviđam mu blistavu karijeru u našem poslu – istakao je Slobodan Starčević, nekedašnji trener Borca, Rudar Prijedora i Krupe, danas selektor mlade (“U-21”) reprezentacije BiH.
Druga je priča ta što živimo u vremenu iskrivljenih vrednosti koje karakterišu siromašna dela i retorika samoljublja, a u takvim okolnostima prepotencije mlad čovek mora da se probija “biblijskim putevima” do zrna sunčeve svetlosti koja mu pripada. Skromne mlade ljude sakriva olovni teret svakodnevice, a svaki uspeh, pa i minimalan, podložan je negaciji i nipodaštavanju, kroz prizmu “ličnih parametara” bez “jakih argumenata” od strane onih koji su skloni večitoj destrukciji i retrogradnosti!
“Mali Vlado”, uprkos svim tim turbulentnim zamkama ljudskog cinizma, pakosti i zluradosti, postaje trener koga će odlikovati u budućnosti, sigurni smo u to, velika dela. Predodređen je da pobedi sve predrasude. Najava njegovih dometa svakako jesu i rezultati FK Krupa na početku sezone 2021/22. u Prvoj ligi Republike Srpske – sedam od sedam! Krupljani su u prvenstvu redom rušili Borac u Kozarskoj Dubici (1:0), Modriča Alfu (3:1), Budućnost u Pilici (4:1), Slaviju (5:0), Kozaru u Gradišci (3:1) i Drinu u Zvorniku (1:0), te BSK u Banjaluci (1:0) u šesnaestini finala Kupa “Doktor Milan Jelić”. Rezultati sve govore!
I sve to je ostvareno nakon prelaska u niži rang takmičenja, promenom gotovo kompletnog igračkog kadra tokom leta, znatnog podmlađivanja ekipe i ambicija kluba koje ni sada nisu kristalno definisane.
-Da kažemo da smo ovako nešto očekivali – nismo, a da smo priželjkivali – jesmo. U fudbalu ništa ne može da se predvidi. Svaka utakmica za nas je izazov, nismo opterećeni moranjem, a ako se dogodi da budemo prvi o daljem statusu kluba odlučivaće uprava – skromno kaže Vladimir Ilić.
Rođen je 20. jula 1998. godine u Banjaluci, prošao je sve omladinske selekcije Krupe, zaigrao za prvi tim, a onda iznenada, posle jedne neugodne povrede skočnog zgloba, odlučio da kopačke zameni trenerskim pozivom.
-Ovi rezultati nisu samo moji, niti meni pripadaju sve zasluge. Do njih smo došli kao klub, jak kolektiv, uz podršku čelnika. Pre svega ostvarili su ih igrači na terenu, a podjednako zasluge pripadaju i mojim saradnicima Marku Mazalici, Nikoli Vidoviću, Miroslavu Balabanu, Siniši Mrkobradi, Nebojši Anđeliću, Željku Sekuliću… od kojih sam u razgovorima imao mnogo toga da čujem i usvojim baš kao i od mog bivšeg trenera Bobe Starčevića – bez trunke sujete priča mladi gospodin sa klupe prvoligaša Republike Srpske iz kanjona Vrbasa.
Fudbalski klub Krupa je zadužbina Ilića kojem logistiku daje porodična firma “Eko euro tim”. Krupljani su igrali i četiri godine u eliti, dva puta bili nadomak plasmana na međunarodnu scenu, osvojili dve titule u Republici Srpskoj, igrali finala Kupa… Mnogi su Krupi prognozirali tužnu sudbinu Mladosti iz Velike Obarske, Rudara iz Ugljevika, Boksita iz Milića… 
-Najlakše je odustati. Treba se suočiti sa nedaćama i pobediti ih. I kad je najteže bilo znao sam da nemamo drugi put do istrajnosti i nepokolebljivosti. Evo, isplatilo se. Sada ponovo uživamo u pobedama. A do pre dva meseca bili smo ni na nebu ni na zemlji, čak nismo znali ni u kojoj ligi ćemo da igramo – prisetio se Vladimir Ilić vrelih letnjih dana nakon što je s klubom takmičarski izborio opstanak u Premijer ligi BiH, ali administrativno morao da napusti elitni rang takmičenja.
Spontani osmeh dobronamernosti i pogled samouverenosti najjači su aduti Vladimira Ilića, trenera za kojeg se više ne može reći da je perspektiva, već afirmisani fudbalski stručnjak koji će da se nadograđuje u službi uspeha budućnosti. Mladost je uvek bila najveći čovekov kapital!
 

Brat Mladen podrška

Kada je došao na klupu Krupe ulogu direktora kluba obavljao je Vladimirov stariji brat Mladen, nekadašnji golman, danas predsednik Skupštine Grada Banjaluka.
-S bratom sam odrastao i danas smo nerazdvojni. Brat je uvek bio i ostao svetinja, i kad nemam s kim da prozborim o tabu stvarima sa Mladenom uvek pričam. On je meni, a ja njemu najveća podrška. Nadam se da će se jednog dana vratiti u fudbal da nastavimo zajedno da radimo i stvaramo – istakao je Vladimir Ilić.

Novinarstvo želja

Pored fudbala Vladimirova velika želja je novinarstvo.
-Vama novinarima se posebno divim, s koliko entuzijazma, odricanja i posvećenosti  pristupate svom poslu i moram da vam kažem da me to privlači. Uzbudljiva je to profesija i razmišljam da i se i ja posvetim novinarstvu, bez obzira što me mnogi odgovaraju tvrdeći da je prisutan veliki stres. Baš zbog toga mi se i dopada – istakao je Vladimir Ilić u jednom razgovoru sa potpisnikom ovih redova.
Sportski žurnal