Dragan Pantelić Panta, veliki golman, ma gdje da je bio pokaza je sada kada odlazi sa ovog sveta  da Bog možda obitava u  golmanima.

Kad je igrao prve mečeve za Radnički, gledao sam ga u Banja Luci. I sam tada golman koji obećava.  Stadion pun kao oko, gledao je kako Panta leti iz ugla u ugao, a  navijači Borca mu aplaudiraju.  Tek pred kraj savladao ga je Pašo Bećirbašić i domaćinu donio pobedu od 1:0.  Mlađani golman ispraćen je sa terena gromoglasnim aplauzom i proglašen je igračem utakmice.

Lete godine , tamo  negde 1979. godine  Panta debituje za reprezentaciju Jugoslavije u Valensiji, protiv Španije.

Upoznali smo se u avionu, zajedno se prisetili one utakmice u Banja Luci i pomislili kako bi bilo dobro da se sve to ponovi u Valensiji.

Nije se ponovilo. Bilo je još spektakularnije. Panta činio čuda. Juga pobedila sa 1 0 , a on ocenjen čistom 10-kom.

Miljan na aerodromu govori španskim novinarima da je ovo velika pobeda Jugoslavije, ali i dolazak na svetsku scenu golmana Dragana Pantelića, koji je tog časa jurio po fri šopu tražeći i kupujući poklone za prijatelje iz Niša.

Zadihan mi kaže : -Imam spisak šta kome moram da kupim. Od cigareta, viskija, igrački za decu, ne znam ni ja šta sve ne.

Ivica Šurjak se smeje i kaže:  -Panto, ti si od večeras planetarni golman.

On gleda u papir i veli: -Ivice, prijatelji su važniji od celog sveta. Sve bude i prođe!

Kažu da je tako živeo do svog sudnjeg dana.

Bili smo zajedno i u Bratislavi. Onih tužnih godina. Krvavo se raspadala Jugoslavija, tek se završilo   stradalništvo u Hrvatskoj i BiH, a uveliko se kuvalo oko Kosova.

Saveznoj Republici Jugoslaviji ukinute  sankcije,  igra u Evropi, Panta član stručnog štaba reprezentacije.

Ispijamo kafu u originalnoj slovačkoj kafeteriji. Pričamo o svemu i svačemu, Panta se obrecnu:

-Nemoj mi spominjati onaj pogodak koji sam dao s gola na gol, mom prijatelju Enveru Mariću, velikom golmanu. Kada bi u životu moglo nešto da se briše, prvo bih izbrisao taj gol! Marića treba da pamtimo po veličanstvenim odbrana, a ne po neverovatnom golu. Ne mogu ja tebi opisati kako se to dogodilo. Ispucao sam loptu žestoko. Što dalje od svog gola, bilo klizavo, čudno odskočila, preletela Maru i završila u mreži.

Zaćutali smo, spas su nam bili kafa, cigareta i rukomet.

Zbog Borca i Željezničara, hvalio je Mladena Bojnovića, a za Abaza Arslanagića rekao da je golman planete  svih vremena.

Ni tada nije moga bez prijateljstva .

-Francuzi često, još dok sam živio i bio tamo, sada pogotovo, citiraju napoleona  –  Ko nema prijatelja  tek napola živi!

Ima, eto,  ljudi, jedan od njih je Dragan Pantelić kod kojih  sve veličine  i sve materijalne blagodati ne vrede koliko jedan prijatelj. Setimo ih se na žalost, najčešće, kada odu sa ovog sveta. Oprhva nas valjda savest.

Zbogom Panto , sve drugo iz tvoje blistave karijere od beogradskog Grafičara, preko Radničkog, reprezentacije Jugoslavije, Bordoa, mečeva koje si igrao za selekcije Evrope i svijeta , ispisaće drugi, ali tvoji sportski i životni principi  ostaće da se uspinju kao ljudska gromada. Biti unikatan i svoj, a obavezno u korist drugih, rijetki su oni koji su to uspeli, zato takve i Bog voli, sa svim njihovim osobenostima

Stari prijatelji su uvijek najbolje ogledalo, makar bili kilometri ma i kilometrima udaljeno. Koliko su kilometarski udalji Banja Luka i Niš, ostaje duša koja spaja.

Golmanima ima kod da piše, ostali su prijatelji i brojni potomci … Bio jednom jedan  Dragan Pantelić Panta,  da se pamti  i da se prepričava.