Stojan Vranješ

Odlazak kapitena Stojana Vranješa iz Borca u toku sezone bilo je veliko iznenađenje za mnoge. Kapiten aktuelnog šampiona Premijer lige BiH otišao je u daleki i nepoznati Bangladeš, potpisao ugovor sa klubom  Bašundhara Kings, a već na debiju postigao je i gol prvenac u dresu novog kluba. Kako se našao na ovoj destinaciji, ali o još mnogim stvarim Vranješ je pričao za medije u BiH.

-Presudilo je to što su ljudi iz kluba bili direktni i konkretni. Kada su se prvi put javili, nisam mislio da je to nešto ozbiljno, ali kako je vreme odmicalo sve je bilo profesionalnije. Nisam se pokajao. Imao sam određene predrasude kao i svi naši ljudi jer o Bangladešu ne znamo mnogo, međutim istraživao sam klub i video da su u usponu. Osnovani su pre desetak godina, a osvojili su poslednjih pet trofeja. Sada im je cilj Azijski kup, to je nešto kao kod nas Evropska liga – rekao je Stojan Vranješ za sajt reprezentacija.ba

Bilo je još opcija?

-Bila je ponuda iz Indije, još letos su me hteli, ali “Kraljevi” su bili brži i konkretniji. Naravno, javili su se neki klubovi u okruženju, ali nije bilo smisla da uopšte razmišljam u tom smeru.

Recite nam malo više o Bangladešu, kakve su prve impresije?

-O Bangladešu kao zemlji ne mogu pričati mnogo, tu sam praktično tek sedam dana, ali o svom klubu mogu. Iskren da budem, nisam očekivao da će ovde organizacija biti na ovako visokom nivou i s te strane sam pozitivno iznenađen. Naši klubovi mogu da uče… Igrač je ovde svetinja, pogotovo mi stranci, drže nas kao “kap vode na dlanu”. Šta god da nam zatreba, u pola dana i u pola noći, oni su tu. I što mi je drago, nisu nimalo sujetni i ljubomorni, za razliku od naših ljudi. Da sam došao i ranije ovde, ne bih se pokajao.

Zašto ste napustili Borac, šta stoji iza cele priče?

-Pre nego što sam se vratio bio sam u Željezničaru koji je tada osvojio Kup BiH i bio drugi na tabeli, a Borac je bio prvoligaš Republike Srpske. Osetio sam tada da se pravi jedna ozbiljna sportska priča i odlučio sam da dođem i pomognem. Na kraju se poklopilo sve, od ulaska u Premijer ligu, osvajanja titule, igranja Evrope… Sve je bilo kako treba i kroz te tri godine moje partije su bile na istom nivou. Forma nije padala. E, sad, pojavile su se kasnije drugačije stvari oko kluba i neki ljudi koji tu nisu bili kada sam ja dolazio. Na kraju sam shvatio da je najbolje za klub da odem, da ne budem teret, ne u fudbalskom smislu već da ne smetam nekim ljudima čiji se stavovi nisu podudarali s mojim. Da li se Borac olako odrekao svog kapitena i najboljeg strelca u tri godine zaredom, pitanje je za njih. Nisam želeo da vodim Borac, bio sam kapiten na terenu i predvodnik jedne dobre generacije. Hteo sam samo da pobeđujem s Borcem i osvajam trofeje.

Koliko Vas je sve to pogodilo?

-Bukvalno sam rođen na stadionu, moj otac je bio tu takođe i kada neko kaže da je Borac njegov klub, uvek kažem, da i moj je. Nema nas puno takvih. Naravno da nisam planirao da idem iz Borca, zamišljao sam da ću tu završiti karijeru, a ako me pitate je li me pogodilo što sam na kraju otišao – nije! I to zato što sam dao sebe celog u ove tri godine, što sam uzeo ono po što sam i došao. Utabao sam put kojim trebaju da idu i nadam se da neće skrenuti sa njega. Niko ne zna pod kakvim je Stojan bolovima znao igrati, ponekad i razbijene arkade, ali i sada bih to ponovio. Navijači pojedinih klubova me možda ne vole, ali me poštuju, zato što nemaju lidera koji se bori tako za dres svog kluba. Uzdignute glave sam otišao.

Hoće li Bašundhara Kingsi biti Vaša poslednja stanica u karijeri?

-Činjenica je da sam već u poznim igračkim godinama, ali dokle god se osećam dobro, igraću. Kad dođe bolji, tad ću prestati. Predviđaju mi da će to biti do moje 40-te, tako da možda ponovo budem u Premijer ligi. Šalu na stranu, ranije sam izjavljivao da ne bih voleo da se vratim u svoj Borac i da me pamte kao nekoga ko ne može i ko se vuče po terenu. Ako već igram, onda želim da pomognem, da imam nekakav učinak. Srećom, u Banjaluci su me zapamtili kao lidera i nekoga ko vodi tim.

Kada završite karijeru, zamišljate li se u ulozi trenera?

-U Poljskoj kada sam bio često su mi govorili da bi bio dobar trener, da imam tu neku žicu, ali lično ne smatram se spremnim za to. Pogotovo ne bih voleo da radim kod nas gde većina, čast izuzecima, moraju da prave trule kompromise da bi zadržali svoj posao. Više se vidim u nekim drugim funkcijama vezanim za sport i fudbal, a šta će to biti, pokazaće vreme.

Svi su izgledi da će Zrinjski ove sezone osvojiti titulu?

-Možda je rano govoriti, ali ne vidim na koji način bi Zrinjski mogao da ostane bez titule. Mostarci su suviše ozbiljni da bi prokockali ovih deset bodova više od Tuzla sitija. Moram reći da je to klub koji je znao šta želi od samog starta, ostavili su trenera koji prethodno nije izborio plasman u Evropu i ključne igrače na svojim pozicijama. Nove su dovodili ciljano. Kada klub ima jasan plan i viziju, onda dolazi i rezultat, tako da za mene ovo nije iznenađenje. Možemo im, pod navodnicima, već sada čestitati na tituli. Bilo bi to potpuno zasluženo.

 Iza sebe imate vrlo dobru karijeru, okušali ste se u nekoliko zemalja, osvajali trofeje… Žalite li što niste više igrali za reprezentaciju?

-Očekivao sam da ću u decembru dobiti poziv. Možda bi i došao da sam ostao. Ne bih sad želeo da ispadne da se ističem nešto, ali moje skromno mišljenje je da sam kroz svoje partije i igrajući u evropskim takmičenjima, zaslužio više prostora. Ne kažem da sam trebao imati 50 nastupa, ali ako pogledamo ko je sve sakupio 20-30, mogao sam i ja dobiti šansu. Zanimljivo je i da sam tri nastupa zabeležio kod različita tri selektora. Kada sam igrao za Lehiju, trojica mojih saigrača su dobijala pozive Poljske i imali zapažen status, a ja kao nosioc ekipe ne uđem ni minut. I oni su se čudili zbog toga. Ali, bilo prošlo. Drago mi je da sam uopšte imao priliku da osetim i reprezentativni nivo.