Foto: KK Crvena zvezda

Sinoć je odigrano finale kupa Radivoja Koraća. Gledali smo vječiti derbi u kome je slavila Zvezda. Očekivala se mnogo veća neizvjesnost ali je meč bio u najvećoj mjeri jednosmjerna ulica.

Partizan je ušao oslabljen u finale. Pored Madara i Glasa koji nisu mogli igrati radi ograničenog broja stranaca, Partizan je ostao i bez Smailagića koji radi povrede nije igrao finale. Zvezda je, za razliku od mnogo mečeva ove sezone, bila kompletna.

Sam  početak bio je nervozan i tvrd i dugo je bilo 0-0. Partizan je odlučio defanzivno rizikovati sa Voltersom koji je pokrenuo sa svojih pet poena Zvezdinu seriju 10-0. Naime, Voltersu je Partizan išao ispod bloka što je koncepcijski rizik jer je mnogo bolji sa poludistance nego u šutu za tri poena. Takođe, u ranoj fazi meča bio je fantastičan Kuzmić. Em je zaključao reket, em je donosio sigurnost Zvezdi na defanzivnom skoku.

Partizan je uspio odgovoriti. Uhvatili su dobar ritam u napadu, popravili odbranu a Kalinić je uzeo par forsiranih šuteva. Sve je to omogućilo Partizanu da napravi 11-3. Djelovalo je nakon te serije da ćemo imati veliku borbu do kraja. Ispostaviće se da će to biti najbolji dio Partizana u finalu.

Od završnice prvog perioda, krenula je serija Zvezde. Zapravo, od ulaska Stefana Markovića. I njega je Partizan branio kao i Voltersa, odnosno išli su mu ispod bloka jer se dosta mupči šuterski ove sezone. Međutim, sinoć je bio gotovo nepogrešiv i iskoristio je svaku šansu.

Zvezdina prednost je rasla a Partizan nije imao adekvatno rješenje. Panter je bio sjajno čuvan i na njemu se rotiralo nekoliko igrača a uvijek je tu bio i Kuzmić, kad je na terenu, da pomogne u odbrani na Panteru. Davidovac i Kalinić imali su zadatak da čuvaju Ledeja i to su radili jako dobro. A kada Partizanu zatvorite Ledeja i Pantera, riješili ste veliku većinu posla.

Zvezda je kroz sjajnu odbranu, raznovrstan napad i dobar šut, povećavala svoju prednost a na odmor je otišla sa +21. Očekivala se neka reakcija Partizana u nastavku. Na momente su imali veću energiju ali u suštini, drugo poluvrijeme je Zvezda rutinski odradila.

U ovoj utakmici se imalo dosta toga za vidjeti. Zvezda je pokazala sa čime raspolaže. Oni igraju uvijek dobro u odbrani ali kada uz to imaju i šut za tri poena, onda ih je teško dobiti. Zapravo, veliko je pitanje da li ih iko tada u ABA može dobiti. Koliko je Zvezda bila dobra sinoć najbolje pokazuje minutaža Nikole Ivanovića koji jedva da je igrao. A ono što je igrao, igrao je kad je bilo jasno ko je pobjednik. Inače, doveden je da bude lider.

A isto tako, Stefan Marković i Ostin Holins dovedeni su baš zbog onih najbitnijih mečeva. I jedan i drugi su dobijali mnogo kritika ove sezone. Holins evidentno neko vrijeme diže formu i bio je heroj veoma važne Zvezdine pobjede u Ljubljani, dok Marković nije do sinoć imao mnogo dobrih partija. Međutim, sinoć su i jedan i drugi bili sjajni u oba pravca i pomogli su Zvezdi mnogo da dođe do rutinske pobjede. Kalinić i Volters su takođe bili odlični a Volters je i bio MVP na kraju.

Šta smo mogli vidjeti od Partizana ? I ništa ali i mnogo. Sa jedne strane, skoro ništa dobro ali sa druge strane, mogli smo uvidjeti mnogo problema. A svi kreću iz jedne stvari, potpuno promašene selekcije.

Partizan je sklopio ekipu tako da ima dvije velike zvijezde u Ledeju i panteru i da oko njih pravi ekipu. Dosta mladih igrača, dosta talentovanih igrača ali generalno koncepcija koja od starta nije slutila na dobro. Na nekim pozicijama Partizan je natrpan a na nekima nema rješenja.

Na pozicijama pod košem, Partizan ne samo da je popunjen nego je možda i prepunjen. Nekoliko odličnih opcija ali djeluje na momente da brojnost igrača malo guši te iste igrače. Na primjer, evidentno je da je Smailagić u padu od dolaska Lesora koji donosi poene u napadu ali isto tako ne donosi skoro pa ništa u odbrani.

Koliko su natrpani pod košem, toliko su u deficitu na pleju i to se sinoć najbolje vidjelo. Zapravo, to se vidi cijele sezone a sinoć je tek došlo do izražaja. Okej, falio je jedan od plejeva, Madar. Međutim, bez uvrede talentovanom Izraelcu ali nije ni on pokazao previše pogotovo u onim jačim mečevima ove sezone. Dakle, vrlo vjerovatno ni sa njim ne bi nešto mnogo bolje prošli sinoć.

Madar i Mur imaju svoje kvalitete ali taj plejmekerski tandem se ne može porediti sa onim što ima Zvezda ali i onim što ima Budućnost. A ako nemate pravog pleja, teško ćete do velikih stvari. Kada je ekipa sastavljana, možda je ideja bila ta da i Panter igra nekad pleja. Igrao je to kod Šakote u Zvezdi. Međutim, tada bi na parketu bio i Bili Beron pa se odbrane rivala ne bi mogle fokusirati samo na Pantera. U Partizanu to nije slučaj i kada je na terenu, fokus odbrana rivala je na Panteru.

Nije to neko iznenađenje. Jasno je da su Ledej i Panter najbolji igrači ovog Partizana. Zato je i jasno da će fokus odbrana biti na njima. I to je takođe problem Partizana. Ako neko zaustavi ovaj tandem, Partizan teško može dobiti meč pogotovo protiv onih najvećih rivala.

Sa jedne strane dobro je imati takve igrače jer ćete na njihov suvi kvalitet dobiti bar 5-6 mečeva kroz sezonu. Tako je Partizan dobio Huventut na kvalitet Pantera, Igokeu na kvalitet obojice. Međutim, kada dođe najbitniji dio sezone, tada ćete biti u problemu jer će protivnici rizikovati sa ostatkom vaše ekipe a fokus će staviti na takva dva igrača kao što su Ledej i Panter. Sa druge strane, ni Zvezda ni Budućnost nisu zavisni od jednog igrača nego faktički im je timska igra najjača snaga.

Činejnica je da nikad ali nikad ne smijete potcijeniti ekipu koju vodi Željko obradović. Čovjek je najtrofejniji evropski trener, sinoć je igrao svoje 61. finale. Naprosto, hodajući genije koji je nekoliko nivoa iznad ekipe koju ima i zato ga ne mogu na adekvatan način ispratiti.

Međutim, iz ove perspektive djeluje da Partizan ne može ozbiljno ući u borbu sa Zvezdom za trofeje u završnici sezone. Štaviše, čak i Budućnost djeluje da ima više potencijala. Što se tiče Zvezde, mogu biti prezadovoljni finalom kupa ali ne smiju se uljuljati jer ako bi ih u nekom bitnom meču stao šut, i oni bi imali problema.