Pobedom u Dubaiju Novak Đoković je dokazao da je kralj uvek veći od zluradih pojedinaca, a manji ili ravan od svih dobrih ljudi, što u suštini ne može i neće menjati njegov odnos prema onim razgoropađenim poput besnih zveri, svetskim silnicima i mrziteljima svega dobrog, iskusio je Nole to na svojoj koži nedavno u Australiji.

Ništa kobnije čoveka ne može da sustigne od bolesti duše, jer kad ona plamti svi na ovom svetu to vide, sem njenog vlasnika! Što je duša lepša i čistija toliko je i tužnija i bolno jeca.

Živimo u opasnom vremenu – ubijanja duha – i čovekovog otuđenja, ljudske bezobzirnosti, zloba i pakost pokušavaju se na razne načine, najčešće silom, da nametnu kao ljudska vrlina. Besmrtni Andrić ostavio je u amanet da u duhovnom blagu, lepša duša dublje jeca!

Gde je tu uopšte viteštvo i tenis?!

Čovek mora biti spreman za pravdu, dobri moj Novače. Dug je taj put, neretko i kroz bespuće. Uvek i svugde zbog (ne)ljudi.

Svaka zabluda u ovom zlu dobu toliko je opasnija što u njoj ima tek zrnce vešto plasirane istine od koje se onda sofisticirano grade životna pravila i čovekove obaveze. To su one priče u kojima je laž veća samo od laži na kvadrat, pa onda geometrijskom progresijom do beskonačnosti. Tim i takvim spodobama bilo šta objašnjavati gubljenje je vremena i zaludan posao.

Eto zbog čega je genijalni Nikola Tesla ćutao, ćutao, ćutao i nikom ništa objašnjavao!

Upravo tako i doživeo sam tvoje intervjue minulih dana, pogotovo onaj BBS-iju, kao posao bez smisla, jer nikad niko nije tako i toliko gluv kao onaj , ma ko bio, koji neće ništa da čuje. Štaviše, što više budeš govorio i objašnjavao, sve ćeš biti usamljeniji i neshvaćeniji.

Beskrupulozne svetske siledžije, u „humanim odorama“, prete oružjem i armijama, mogu zapaliti i zemlju i nebo, kako bi postali vladari čovečanstva; tenis im se namestio i s njim, kao i njegovim planetarnim vladarom, autoritetom kao što si ti, uz to i Srbin, pa zamajavaju i zabavljaju svet da on ne bi razmišljao šta se sve iza brda valja u ovom sveopštem haosu i ludilu. Prekopirane, a modernizovane, novim tehnologijama, kao na dlanu su tridesete godine prošlog veka, i akteri su isti, podele takođe, propagandna mašinerija danonoćno radi. Baš kao što je radila kad je, bez odluke Saveta bezbednosti UN bombardovana tvoja Otadžbina i ubijani nedužni ljudi, samo zato što nikom nisu bili krivi, a bili živi! Nikad niko zbog tog zverstva nije odgovarao.

Istorija kaže da ništa nije osetljivije od oka i uha tiranina. Vreme, na žalost, uvek ih kasno opomene, preskupom cenom. Jedan deo te cene već uveliko plaćamo, množe se i „naši“ i oko nas, podržavajući njih, ne za lepe oči, sram ih bilo!

Eeej, Bože na nebesima, Nataša Kandić, toboža humanitarka, nominovana za Nobelovu nagradu, predložili je Norvežani, za utehu najsnažnije pobeđuje jedino stid!

Tim i takvim, dobri moj Nole, ti bi govorio o časti, poštenju, sportskom dostojanstvu i moralu; nikad nemoj zaboraviti – tenis je veština pojedinca, duša je suština bića čovečanstva!

Budi i ostani svoj, i čuvaj dušu, trebaće ti jednog dana.

Imaš, a i znaš, za koga!