Vico Zeljković, mlađani predsednik fudbalskih saveza Republike Srpske i BiH, pre toga prvi čovek Fudbalskog kluba Borac iz Banjaluke s kojim je prošao mukotrpan put od doslovnog dizanja iz blata do evropskog ushićenja i šampionske titule; sve to zajedno i pojedinačno stvorilo je od njega svojevrstan evropski fudbalski fenomen.

U istoriji ove igre od gotovo nepuna dva veka Zeljković je sa 33 godine postao najmlađi predsednik jednog od Saveza članica UEFA i FIFA. Uspeo je to u bezmalo tinejdžerskom dobu kada veoma retko zrelost biva prvi blagoslov, a glava koja misli drugi; Vico je učinio nemoguće, uspeo je bar to, jer je ujedinio životne suprotnosti, a istorija je tako postala nauka koja se iznova stalno mora pisati.

O “fenomenu Vico Zeljković” već se uveliko govori i piše na zapadu, ne baš rado, zna se i zašto, ali piše, tako i toliko da zluradi moraju da ćute.

Reč, pre priče o mladom fudbalskom pregaocu iz Republike Srpske, koji od jutra do sutra s neviđenom ozbiljnošću i energijom vodi jednu od “Dejtonskih tvorevina” FS BiH, i te kako uspešno, ali i njega prati univerzalnost balkanskog prokletstva – životni snovi listovi su jedne te iste knjige. Otrovne strelice ka Zeljkoviću idu iz Federacije BiH, a bogami i iz Republike Srpske. Ne znam da li znaju i jedni i drugi zašto to čine, ali čine!

Vico Zeljković, uspravno i dostojanstveno traje evo već treću godinu, stiže s kraja na kraj Evrope, gotovo do svakog grada u Federaciji, svake mesne zajednice i varoši u Republici Srpskoj, nije mu taj fudbalski život od Sarajeva, preko Mostara, pa Tuzle i Zenice, sve do Banjaluke i Bihaća, uvek ugodan, ali jeste zanimljiv pogotovo ako znaš i umeš, a Vico se izveštio i u znanju i u umeću.

Sve stoički podnosi i izdržava čak i kad postane svestan da je daleko sunce balkansko.

Šta više, on tada izrasta u malo-veliko čudo sa osmehom od uva do uva i širi beskrajni optimizam.

U Sarajevu često kažu – valja nama preko reke, u Banjaluci od vajkada bitiše se i živi tamo preko Vrbasa, ne samo u fudbalu. Bilo kako bilo, Vico Zeljković je postao evropska priča, još preciznije rečeno – uvek je bilo i biće neporaženih ljudi, a sve staje u trenutak sudbine.

Zato fudbal i jeste neprevaziđena čarolija, zar ne Vico Zeljkoviću!?