Strahinja Erić je i ove sezone potvrdio da je najbolji bh. nordijac u ovom trenutku. Iza sebe ima još jednu kvalitetnu sezonu, koja je krunisana učešćem na Zimskim olimpijskim igrama u Pekingu.

- U sezonu sam ušao sa ciljem da na Zimskim olimpijskim igrama pokažem sebe u najboljem svjetlu, što sam i uspio. Pored toga, bilo je još mnogo dobrih i vrhunskih rezultata, koji su došli uporedo i samim tim sam više nego zadovoljan odrađenom sezonom. Jedino za čime žalim je to što se ponovo nisam našao na podijumu Balkan kupa. Sezona je krenula super i sve vrijeme sam bio u igri i za pobjedu, iako mi to nije bio prioritet. Međutim, uslovi u Pekingu su bili surovi, a odmah nakon povratka iz Kine sam imao i niz takmičenja na kojima sam nastupio i ostvario odlične rezultate. Sve to mi je ipak bilo previše, nažalost. Umor je učinio svoje i morao sam ovaj put da odustanem od balkanske medalje, rekao je za SportDC, Strahinja Erić.

Na Olimpijske igre otišao je spreman i zadovoljan je prikazanim. Dao je sve od sebe u datom trenutku i ponosan je što se našao na najvećem sportskom događaju.

- Za svakog sportistu, posebno trenera, bitno je tempiranje forme za određeno takmičenje. Moj trener, Mladen Plakalović, inače trostruki olimpijac, je odradio vrhunski posao i u Peking smo došli spremni. Kruna sezone, a i moje karijere su svakako te Olimpijske igre. Nakon što su se skoro svi utisci slegli, na svoj nastup u Pekingu gledam prvenstveno kao na jedno veliko iskustvo. Ovo su moje prve Igre, i sada kada se osvrnem na svoje rezultate, sa sigurnošću mogu reći da je to prava kruna moje karijere.

Ipak, kako to obično i biva u Bosni i Hercegovini, finansije predstavljaju ogroman problem za nastavak bavljenja ovim sportom. Iako olimpijac, Strahinja Erić je suočen sa nedostatkom bilo kakve podrške ili sponzora i uglavnom se to sve svodi na porodično finansiranje, u ovom slučaju njegovih roditelja.

- Pripreme za narednu sezonu trebaju da počnu, a iskreno ne znam još uvijek da li će situacija biti bolja. Nažalost, mislim da ću i ja da budem jedan od nekoliko olimpijaca koji su ostali zaboravljeni. Trebam da uđem u sezonu, a nemam nikakve podrške, ponovo sve pada na teret moje porodice, koja me čitav život gura. Nemam nikakva primanja, nikakvu stipendiju, bilo koji vid pomoći i mnogo je teško da nastavim da se bavim ovim. Savez daje sve od sebe i mnogo toga je dobro, ali za neke veće stvari i ozbiljnije, teško je raditi samo na račun Saveza. Na svake pripreme treba ponijeti neki džeparac, ne trebaju to biti neke ogromne pare, ali i jednu marku morate tražiti od roditelja. Sve bi to i bilo u redu da znamo da nas sportiste čeka neka sigurnost poslije karijere.

Nije još uvijek siguran Strahinja Erić da li će krenuti sa pripremama za novu sezonu, da li će se u budućnosti baviti više ovim sportom, ali ako ponovo stane na skije i krene u takmičenje jasno je da će ciljevi biti najveći, a želja mu je ponovo da se pojavi na Olimpijskim igrama 2026. godine.

- Želja mi je da odradim još jedan olimpijski ciklus od četiri godine i da pokušam ponovo da učestvujem na ZOI. U ovom sportu najbolji rezultati dolaze od 25 do 30 godine i ja bih volio da ponovo učestvujem sa sada već dosta iskustva i pokušam napraviti vrhunski rezultat. Iskreno, nisam siguran još uvijek šta dalje, da li karijera ili posao. Ako ostanem u sportu ciljevi će biti jasni.