Svjetsko prvenstvo u nogometu 2022 Kladionica
XS
SM
MD
LG

Ponos Prijedora i Republike Srpske

Aero klub Prijedor, u brojnoj sportskoj porodici ovog grada, obeležavajući 70 godina postojanja, životno praktično dokazujući nizom manifestacija započete veličanstvenim aeromitingom, da je poštovanje prošlosti istovremeno i odgovornost pred budućnosti.
Upravo takvu poruku uputio je Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH, predsednik Organizacionog odbora otvarakići aeromiting na prijedorskom aerodromu Urije koji je 1942 godine primio prve partizanske pilote Franju Kluza i Rudi Čajaveca.

 


Ovde, u Potkozarju i Podgrmeču verovali su u svoje snove, to bi bio i siže vredne monografije, gde je zabeležena slavna prošlost Aero kluba, a koja će biti kruna cele proslave, na ponos ukulnog priejdorskog sporta, zašto ne reći i Republike Srpske, pripremio ju je doktor profesor Nenad Novaković a izdavač je ugledna kuća “Besjeda”… 
...Kad sam, svojevremeno, s kolegom Slavkom Basarom pisao “Roman o rukometu i Prijedoru” tek tada sam spoznao i shvatio celu lepezu ovdašnjeg sporta, a da u tom šarenilu bogatstva posebno mesto ima aerosport, koliko kao sportska bravuroznost i odvažnost toliko i kao asocijacija kraja u kojem leži ovaj prelepi grad okružen legendarnim planinama Kozarom i Grmečom.
Kroz istoriju Prijedora, i sve vezano za njega, između ostalog i Aero klub koji nosi ime svog grada, bezbroj puta, koliko kroz stradanja, toliko kroz velike pobede i trijumfe, dokazao je da se suprotnost sudbini zove večnost!
Upravo zbog toga, nebo nije uvek i granica, ono je i beskraj za ljudski užitak, do tada nedoživljenu čaroliju uma i srca, makar vazduhoplovci, kao hrabri i odvažni ljudi, moćne i jake duše, odbijaju od sebe tu vrstu hrabrosti, a pogotovo naslađivanje trijumfalizmom. Zato i jesu nebeski jahači koji se nikad ni ne hvale, ali se i ne žale da su ponekad ostajali i bez daha. Beskrajna je ta lista “nebeskih jahača”, o čemu svedoči i monografija kluba, baš kao što je u “uvodnoj reči” ispisana:
“...sedamdeset godina u istoriji civilizacije je jedan treptaj, ali u trajanju čoveka to je golemo vreme. U veoma uspešnom opstajanju vazduhoplovstva i kolektiva kao što je Aero klub iz Prijedora to je i vreme kada se od zaborava moraju sačuvati neke vrednosti koje prah prošlosti sve više prekriva. Kada se tome doda još i opštepoznati stav da smo veoma nemarni prema našoj prošlosti, kada nemamo dovoljno zapisanih, pohranjenih i dokumentovanih događaja, datuma i trajanja onog što se dogodilo, ispostaviće se da je sada pisanje monografije Kluba povodom 70 godina osnivanja baš ‘zadnje vreme’. Ima još živih svedoka tog marta 1952. godine, ima još svežih sećanja, ima još mogućnosti da se i što je nezabeleženo i izgubljeno ne preda zaboravu kao najvećem grehu.”
Takmičenja na Urijama, u aeroletovima, padobranstvu, jedriličarstvu… kao prvorazredni balkanski događaji minulih vremena bili su zvezda vodilja Kluba, ali ništa manje ni poduhvat kada se trebalo pomoći u raznim nevoljama, stradanjima i bolestima, pa izgradnja prvog hangara, jedriličarske štafete iz Međuvođa pedesetih godina minulog veka… Sve rečeno pratio je neviđeni entuzijazam zanesenjaka aerosporta. 
Tu bezgraničnu ljubav prema klubu i svom gradu nije lako ni napisati, naročito objasniti, nekada je to i ćutanje, često prostor i vreme za golemo srce, a na stranicama klupske monografije reči, rečenice, fotografije, dokumenti, povelje, priznanja, brojna imena i prezimena, sećanja… ispisane su baš čistim srcem iz kojeg uvek izvire život.
Shvatio sam, u celoj ovoj sjajnoj priči, da je najveća opasnost izdvajati pojedince, jer Aero klub Prijedor je jedna porodica i tako ga treba i doživeti.
I tako, u toj brojnoj sportskoj porodici Grada Prijedora živi već 70 godina mali-veliki Aero klub, a srce mu ovoliko; dugo i široko kao Urije, a gordo i visoko kao Kozara i Grmeč.