Filip Vukotić

Ljubitelji fudbala uvijek su voljeli driblere.One koji lagano, kao da neće, odbranu protivnika „vežu u čvor“, lako prolete kroz odbranu, „promiješaju“ protivnika i asistenciju i gol proprate šeretskim osmjehom. Takav je i Filip Vujović, fudbaler bilećkog Hercegovca. Imao je prilično trnovit i turbulentan put fudbalskog odrastanja, i iako ima svega 25 godina, dosta toga je prošao.

I naučio.

A nadimak koji ima i jeste i nije nebičan. Za protivnika ovih redova svakako da jeste.

„Nadimak sam dobio kada sam se prvi put pojavio na stadionu. Veliki sam navijač Crvene zvezde, moji su me odveli da se upišem na fudbal i kupili mi dres Nikole Žigića. Ja sam bio baš sitan. Možete misliti kako je to izgledalo, ja mal i onako sitan a dres veliki, širok čini mi se dva metr ai sve lebdi i leprša oko mene. Tada su me nazvali Žiga i tako je ostalo do dan danas“, priča nam Žiga.

Priča nam da je sa fudbalom počeo u Bileći i igrao do 2012. godine i tada otišao u beogradski „Rad“.

„Tu sam prošao omladinsku školu do 2016. Bio sam pune četiri godine u „građevinarima“ i prošao gotovo sve omladinske kategorije. Bile su to baš lijepe četiri godine, stekao dosta drugara i iskustava, golova asistencija…

U tom trenutku Žiga nas pogleda i sa laganim osmjehom nastavi.

„Moram izdvojiti posljednje kolo u omladincima gdje smo dočekali Novi pazar na Banjici. Nama utakmica bez značaja a njima tri boda moranje za opstanak u ligi. Da ne „davim“ detaljima, uglavnom, gubili smo 2:0 a utakmica je završena 2:2. Ja dao gol za 1:2 iz voleja. Nakon toga postignemo gol u 90.tom minutu za 2:2. Onda je uslijedilo skakanje i slavlje posebno jer su Pazarci a znamo odnos s njima.Plus, provocirali su cijelu utakmicu a ja dobijem crveni u 90. tom minutu- nakon gola „pokačim“ se sa njihovim štoperom. To mi je jedan od dražih momenata u karijeri. Gol iz voleja i crveni karton i slanje Novog pazara u niži rang“, govori nam dalje Filip „Žiga“ Vujović.

Nakon toga Filip prelazi u seniorski tim, pa na pozajmicu u FK „Žarkovo“ gdje je bio dvje godine.

„Prva godina je bila dobra jer sam bio „bonus“ igrač i dobro sam se snašao. Nakon godinu dana poprilično teška povreda, pukao mi je mišić . Oporavljao se 3-4 mjeseca ali mi se čini, da poslije toga, nikad sebi nisam došao. Nikad nisam dobijao priliku, mi gazili sve u ligi. Realno, što bi trener i mijenjao išta. Prođe sezona, mi uđemo u Prvu ligu Srbije a nama mladim igračima se zahvale. Tu pamtim nešto što me je tada jako zaboljelo .Srijedom su odigravane prijateljske utakmice za igrače koji malo igraju, koji ne igraju i sa malom minutažom. Utakmice da se dokažeš da bi mogao za vikend da se nađeš u sastavu za ligaški meč. Uvijek je neko bio u startnoj a neko na klupi i „gazi“. Bila je tada srijeda i utakmica sa IMR Rakovicom. Ja tu odigram kao u transu, dao sam het trik za 15 minuta. Ma igrao sam kao lud. Sutra naslov u novinama, u Žurnalu „Het trik Vujovića“, u drugim „Vujović se razigrao“. Imam sliku i dan danas. A onda šok, za vikend nisam bio ni u 18 u protokolu. To me tad zabolilo da plačem. Htio sam se kući vratiti. Ali, pazite, ne krivim nikoga. Krivim sebe zato što se nisam gore snašao. Uopšteno govoreći nisam imao sreće, „jaka“ leđa, menadžere…Ipak ne zalim ni za šta i ni za čim. Hvala i slava Bogu što mi je dao mogućnost da to sve prođem, doživim, osjetim na koži i  … ojačam.

Filip nam priča da je čekao kraj sezone i odlučio da se vrati kući poslije šest godina. Trebao je ostati u OFK Beograd ali….

„ To je možda moja velika greška kao što svi kažu. Ja mislim da nije, nisam mogao više da trpim sva ta malteretiranja i pravac autobus i Bileća.Zvali su me u Leotar gdje sam bio 3, 4 mjeseca. Bio sam nespreman realno ali….

„Žiga“ onda odlučuje da „okrene“ fudbalsku igricu i krene u drugom pravcu.

Radio sam dvije sezone u Dubrovniku, upisao sam fakultet i ostao mi je samo još diplomski. E sad, novi fudbalski izazov. Hercegovac. Tu je sve krenulo iskreno iz ljubavi. Lako smo prošli treću ligu, četvrti smo nakon jeseni u drugoj ligi. Kvalitet imamo ali finansije su problem. Valjda će neko prepoznati volju, borbu, želju rad kluba i rezultate pa pomoći. Mislim da smo na dobrom putu i svaka čast svim momcima i ljudima u klubu. Borićemo se i pokušaćemo da budemo sto bolji u drugom dijelu sezone u svakom smislu. Što se tiče naših navijača „džukela“…. Ljudi Rato vole fudbal u Bileći i ogromno je zadovoljsto i uživanje igrati pred takvom atmosferom. Divan osjećaj i stvarno veliko hvala navijačima od svih nas. Nek samo nastave da dolaze a mi ćemo vratiti na terenu igrom i rezultatima“, priča nam Žiga i na kraju napominje…

„Rato, nemoj da me shvatiš pogrešno. Nisam ni ja cvjećka. I ja sam imao mana i grešaka sigurno dosta kroz karijeru i u sportu i van njega. Ll j..i ga, ideš dalje učiš na tome, tako valjda treba..Ja sam svjestan gdje sam trebao biti sada s obzirom na moj talenat ali i… ispalo je sada tako kako je. Uostalom, nikad nije kasno ni za šta u životu. Sigurno. Od kad se „Heo“ formirao i počeo, u meni se javila nostalgija i i ljubav i gladan sam da igram fudbala. Iskreno, nikad više nisam uživao u fudbalu. Ali sazreo sam. Ne „ložim“ se ja sad nešto…  Možda ga sutra neću igrati, ne daj Boze, ali idemo dalje. Nisam navikao da odustajem. Posrnem, padnem, ustanem, pobijedim… To je to“, kaže nam Filip „Žiga“ Vujović momak u čijim driblinzima i pozitivnom fudbalskom „mangupluku“, uživaće Bilećani ai i Trebinjci jer nastupa u dresu KMF „Leotara“.

„Rekoh ti. Ja sam gladan fudbala“ sa osmjehom će „Žiga“.

Izvor: hercegsport.com - Rato Mijanović