Vahidin Halilhodžić

Vahid Halilhodžić, nekadašnji sjajni centarfor i bivši reprezentativac Jugoslavije, još jednom je, na primitivan način, iskazao svoj šovinizam, ovaj put izjavom za “Dnevni avaz” u kojoj je istakao: 

-Biti selektor u našoj državi je malo komplikovana pozicija. Politika, ovo-ono. A to ja nikako ne volim. Zvala su i mene ta trojica, ali ne mogu ja raditi tamo gde moram gledati kako se zove koji igrač. Uz to, moram gledati i to kako se zove ko od trenera, asistenata... To meni nikako ne odgovara. Takođe, nikad mi neće biti jasno, ne mogu to da shvatim, zašto naša reprezentacija ne može igrati u Banjaluci ili na mostarskom “Bijelom brijegu”? To može proći samo kod tamošnjih fašista, a za mene te granice ne postoje. To sam im odmah stavio do znanja. Naravno. To sam nedavno i rekao, ponovio, čelnicima Saveza… Takođe, rekao sam im da ću i džabe biti selektor našeg državnog tima ako budemo igrali u Mostaru i Banjaluci.

Bez imalo stida i srama Halilhodžić, koji je oteran gde god da je radio, etiketirao je Banjaluku i Mostar u svojoj percepciji komplikovane zemlje Bosne i Hercegovine. Nisu ljudi iz fudbalskih saveza Obale Slonovače, Alžira, Japana i Maroka, niti je Zdravko Mamić u zagrebačkom Dinamu, bili “ludi” kada su potjerali trenera sa očiglenom manjkavošću ljudskih kvaliteta. 

Halilhodžić je poznat i kao jedan od retkih fudbalskih trenera koji je za vreme građanskog rata u BiH, od 1992. do 1995. godine, pucao iz pištolja u Mostaru i samoranio se u donji deo leđa. Da li je istinskim fudbalskim veličinama i ljudskim autoritetima i karakterima, ma kakvo god vreme bilo, i njegovo breme, potreban pištolj kada je on simbol zla, mržnje i smrti s predumišljajem?

Nesporno je da je Vahid Halilhodžić bio dobar igrač, a sada je trener na zalasku karijere jer se nalazi u osmoj životnoj deceniji, kakav je čovek, valjda je dovoljno rekao sam o sebi, skočivši u vlastitu sramotu svoje, već sada, nesakrivene i otvorene mržnje!

Da podsetimo Vahidina Halilhodžića kome istorija, očigledno, nije jača strana: Banjaluka je oslobođena, definitivno, od fašista 22. aprila 1945. godine kada su u njene ulice umarširale jedinice Desete krajiške divizije predvođene generalom Milančićom Miljevićem iz Sanskog Mosta. Mostar je oslobođen od fašizma 14. februara 1945. godine! Jablanica, gospodine Halilhodžiću, u kojoj ste rođeni sedam godina kasnije, oslobođena je od fašista 20. februara 1945. godine od strane rodoljuba narodno-oslobodilačkog pokreta iz Crne Gore.

Valjda ova tri datuma nisu teška da se zapamte?

Na kraju logično pitanje Vahidu Halilhodžiću: ako su u Banjaluci i Mostaru “fašisti” po Vašem “tolerantnom” i “multietničkom” razmišljanju, samo zato što reprezentacija BiH ne igra u ovim gradovima, ko se onda nalazi u današnjem Sarajevu, u kojem deca skandiraju “Ubij Srbina”, a roditelji napadnuti noževima i suzavcem u hotelu, samo zato što su iz Beograda?

Laku noć!