Nezaboravne godine u Humskoj

Goran Trobok/Agencije

BEOGRAD – Paljanin Goran Trobok je svoje prve korake načinio u Romaniji, dokazao se u Budućnosti iz Podgorice, a najviše pokazao u dresu Partizana i reprezentacije skraćene Jugoslavije. Danas se bavi skautingom i član je Skupštine Partizana. Pripada onoj generaciji koja je Partizanu donela tri titule i dva trofeja u Kupu. Igrao za još jedan broj klubova, i uvek ostavljao sugestivne utiske i duboke tragove.Rođen je 6.septembra 1974.godine u Sarajevu. Karijeru je započeo u Romaniji sa Pala.

„Prvo sam trenirao skijanje, bili smo pod utiskom Olimpijade u Sarajevu, tada sam imao deset godina. Za mnoge od nas prvi sport bilo je skijanje. Međutim, u školi su odvijali se razni turniri i jedan nastavnik me molio da počnem trenirati fudbal. Prve korake načinio sam u Romaniji sa Pala. Onda su me pozvali iz Sarajeva i na Koševu sam prošao sve mlađe selekcije“, priča Goran Trobok.

Potom je otišao u Podgoricu, debitovao za Budućnost, u prvom mandatu odigrao 117 utakmica, postigavši pet pogodaka.

„Počeo je rat u BiH, ja sam tada imao 17 godina. Trenirao sam fudbal u Sarajevu, drugi su govorili da sam talenat i trebao sam potpisati profesionalni ugovor. Na Palama sam ostao četiri meseca, čekao da se situacija malo umiri. Pošto je rat nastavio, a želeo sam da igram fudbal i da završim školu, stric je imao stan u Budvi i otišao sam tamo. Počeo sam da igram u Petrovcu, tada najniža liga Crne Gore. Lepo su me primili, igrao sam za prvi tim. Nakon dva meseca došli su ljudi iz Budućnosti i preselim se na zimu u Podgoricu i tamo sam proveo pet godina“, priča Trobok.

Dobre partije u Budućnosti preporučile su ga ljudima iz Partizana. 182 zvanična nastupa i 18 postignutih pogodaka. Tri titule, dva trofeja u Kupu. Zaista, to je prelep učinak.

„Imao sam više ponuda, odlučio sam se za Partizan. Igrao je lep fudbal, kakav je meni odgovarao i potpisao sam ugovor na četiri godine. Usledilo je novo dokazivanje, igrao sam odmah u prvom timu. Da, bilo je kriznih momenata, nije lako igrati u velikom klubu. To je najlepši period u mojoj karijeri. Najlepše godine proveo sam u Partizanu, u Humskoj sam proveo šest sezona“, podseća Trobok.

Igrao je i večite derbije, oni su mu predstavljali nešto posebno.

„Uh, večiti derbi je posebna utakmica. Visoke tenzije donosi. Sedam dana priča se o toj utakmici i ko zna koliko posle nje. Bilo je pobeda i poraza, ali to je meč gde želiš da pokažeš najviše. Nešto najlepše što može da se dogodi jednom fudbaleru je taj okršaj Partizana i Crvene zvezde“, tvrdi Trobok.

Iz Partizana je otišao u daleku zemlju. Igrao je za kineski Šangaj. I kući doneo pozitivna iskustva iz najmnogoljudnije zemlje sveta.

„Otišao sam prvo u Spartak iz Moskve, najveći klub u Rusiji. Onda sam se otisnuo u Šangaj. Fantastičan klub i grad. Uslovi života fantastični, nešto nestvarno. Vrtići , škole za decu, uslovi života. To treba videti i doživeti. Kinezi nisu žalili para, u sve to su ulagali mnogo. E, fudbal im nije na toliko visokom nivou. Imali su pravo na dva ili tri strana igrača. Pre mene u Šangaju igrao je Dejan Rambo Petković. Posebna kultura, stil življenja. Vredelo je sve to doživeti“, prenosi impresije Goran Trobok.

Bio je i u ruskom Šinjiku, ali nije bilo mnogo igre.

„To je bilo posle Kine. Skoro potpisan ugovor, ali imao sam problem sa povredama. Tamo sam bio svega pet dana, tako da nisam ni igrao. Ostalo je zapisano da sam bio u Šinjiku, ali nisam igrao za njih, nego sam se vratio u Srbiju“, govori Trobok.

Vratio se u Budućnost, a karijeru završio u Smederevu. Okončao ju je , utisak je, suviše rano, sa 33 godine.

„Počeli su problemi zdravstvene prirode, mučile su me tetive, pa sam napravio pauzu od šest meseci. U Podgorici sam proveo pola godine. Deca su mi krenula u školu, odlučio sam da živim u Beogradu. Dobijem ponudu Smedereva i odigram tamo šest meseci, izborimo opstanak i to je bio moj kraj igranja. Kada prestane da bude zadovoljstvo, onda ta igra postaje mučna. Mnogo sam se istrošio, igrao sam godinama bez prestanka, povrede su počele da me muče i zato sam ranije nego se očekivalo okončao igračku karijeru“, ističe nekadašnji as.

Odigrao je deset mečeva za reprezentaciju SR Jugoslavije. Lep učinak i na tom planu, a uvek je paklena konkurencija za državni tim.

„Ja sam imao nesreću ili peh da je SR Jugoslavija tada imala dosta dobrih igrača. Na mojoj poziciji igrali su Dejan Savićević, Dragan Stojković, Siniša Mihajlović, Slaviša Jokanović, Vladimir Jugović... Nije bilo realno da se tada uđe u reprezentaciju, ali sam sa 28 godina dobio poziv selektora kada su navedeni igrači praktično se penzionisali. Ipak, odigrao sam desetak utakmica. To mi je bila čast i veliki uspeh u mojoj karijeri, da u jakoj konkurenciji nanižem toliko nastupa“, podvlači on.

Gde je danas Goran Trobok i šta radi?

„Ostao sam u Beogradu nakon igranja. Dobio sam licencu za menadžera i aktivno se bavio skautingom za nekoliko ruskih klubova. Nije me interesovala trenerska karijera, a gledao sam da ostanem u fudbalu. To je nekakav moj život posle igračke kerijere“, kaže Trobok.

Možda za njega ima mesta i u Partizanu.

„Sada sam član Partizanove Skupštine. Postoje nekakvi dogovori da uđem u stručni štab, da se bavim skautingom igrača. Mislim da Partizan ima prostora da unapredi taj sektor. Tu uvek ima posla, treba pokrivati tržište. Sve je manje kvalitetnih i talentovanih igrača, neophodno je pokriti širi prostor, a Partizanu su potrebni kvalitetni fudbaleri“, zaključio je naš sagovornik.

Goran Trobok je odlazio iz Partizana, ali velikoj ljubavi se vratio. Odlučan da da doprinos novim zvezdanim dometima voljenog kluba. Čekanje se nekako odužilo, ali ,veruje on, isplatiće se. Opet će Partizan da žari i pali.

I trofeje niže...