Od Obilića i Bežanije preko Kine i nazad, Zoran Đurđević spreman za novi trenerski izazov

Zoran Đurđević - foto: lična arhiva

Posle deset godina provedenih u Kini, Zoran Đurđević je sa bogatim iskustvom ponovo u Srbiji. Vratio se tamo gde je napravio prve ozbiljne trenerske korake, vodio brojne poznate klubove i stekao reputaciju stručnjaka koji zna kako da radi sa ekipom i izvuče maksimum iz igrača.

Pre odlaska u Kinu, iza njega je već bila zapažena karijera u srpskom fudbalu. Sedeo je na klupi Obilića, Bežanije, Srema, Loznice i još niz klubova, upoznao različite sredine, igrače i takmičarske izazove. A onda je usledio odlazak u Kinu, koji će se pretvoriti u čitavu deceniju života i rada u potpuno drugačijem fudbalskom i društvenom okruženju.

Upravo iz Kine danas donosi iskustvo koje se ne može steći ovde. Naučio je da se prilagođava, da poštuje proces, da obraća pažnju na detalje, ali možda najvažnije, naučio se strpljenju. Jedna kineska izreka posebno mu je ostala u sećanju: ˝Ne sviće pre zore.˝ U nekoliko reči, kaže, sadržana je velika životna i sportska lekcija.

Jer u fudbalu, kao i u životu, nema rezultata preko noći. Potrebno je vreme da se postave stvari na svoje mesto, da trener upozna igrače, da igrači prihvate zahteve trenera i da se ideja pretvori u rezultat.

Upravo takav pristup želi da primeni i po povratku u Srbiju. Ne obećava čuda, niti veruje u instant rešenja. Smatra da ozbiljan rad mora da ima kontinuitet, a da se pravi rezultati grade korak po korak.

Tokom boravka u Kini dodatno je unapredio ono što je već donosio iz domaćeg fudbala, disciplinu, organizaciju, analizu igre i individualni rad sa igračima. Istovremeno, deset godina u drugačijoj kulturi promenilo je i njegov pogled na trenerski posao.

Danas mnogo više pažnje posvećuje detaljima i pripremi, ali je svestan da nijedan sistem ne može da se prenese iz jedne sredine u drugu bez prilagođavanja. Srpski fudbal ima svoje specifičnosti i upravo zato želi da iskustvo iz Kine iskoristi kao nadogradnju, a ne kao gotov recept. Povratak u Srbiju za njega nije samo povratak kući. To je i želja za novim izazovom.

Trenutno je bez angažmana i otvoren je za razgovore sa klubovima. Ne insistira na tome da posao mora da bude u određenom rangu. Mnogo važnije mu je da pronađe sredinu sa jasnim ciljem, ozbiljnim ljudima i uslovima u kojima može da radi.

˝Ne očekujem da mi neko posao pokloni zato što sam deset godina radio u Kini. Mene treba procenjivati po radu, rezultatima i onome što mogu da ponudim ekipi. Teren je na kraju jedino pravo merilo˝, kaže trener.

A kada bi danas dobio ekipu i odrešene ruke, ne bi pravio revoluciju preko noći. Prvo bi upoznao igrače, sagledao njihove kvalitete i nedostatke, postavio pravila i tek onda gradio sistem. Njegova fudbalska filozofija je jasna, želi organizovanu, disciplinovanu i agresivnu ekipu, tim koji zna šta radi i sa loptom i bez nje. Isto tako zna da trener mora da bude realan i da stil igre prilagodi igračima koje ima.

Posle mnoštva klubova koje je vodio u Srbiji, a potom čitave decenije iskustva u Kini, pred njim je novo poglavlje. Dok čeka poziv koji bi otvorio vrata novog angažmana, u Srbiju se vraća sa jednim drugačijim pogledom na trenerski posao, da ništa ozbiljno ne može preko noći. A možda upravo takav pristup danas nedostaje mnogim klubovima, malo više strpljenja, poverenja i vremena da se rad pretvori u rezultat.