Aleksandar Miljković

Ljubav prema sportu i muzici za Aleksandra Miljkovića već decenijama predstavljaju jednu neraskidivu celinu. Profesor kontrabasa iz Beograda svoju profesionalnu karijeru posvetio je muzici, ali sport, a posebno Crvena zvezda, ostao je njegova velika inspiracija. Rezultat tog neobičnog spoja je čak 50 zvaničnih himni i muzičkih kompozicija koje je tokom prethodnih 20 godina stvarao za sportske klubove i takmičenja u više zemalja.

Miljković je rođen 1975. godine, a od 2002. predaje kontrabas u Muzičkoj školi „Stanković“ u Beogradu. Usavršavao se i van Srbije – diplomirao je kontrabas u Beogradu i na Kraljevskoj akademiji u Švedskoj, postdiplomske studije završio je u Salamanki u Španiji, a školovao se i u Mičigenu u Sjedinjenim Američkim Državama. Predavao je i na Akademiji lepih umetnosti, kao i na Muzičkoj akademiji na Braču.

Autor je i udžbenika za kontrabas koji su prihvaćeni u više zemalja, a posebno ističe da je napisao zvanični udžbenik za kontrabas u Republici Srpskoj.

Ipak, uz muziku je od detinjstva išla još jedna velika ljubav – sport. Za to je, kako kaže, u velikoj meri zaslužan njegov pokojni otac Blagoje Miljković, novinar, koji ga je još kao dečaka vodio na utakmice Crvene zvezde.

– Od malih nogu pokojni otac Blagoje Miljković, novinar, usmerio me je na pravu stvar. Još kao dete sam gledao utakmice Crvene zvezde uživo – svojevremeno je ispričao Miljković.

Posebno pamti prvi odlazak na Marakanu. Bilo je to u avgustu 1982. godine, kada je Crvena zvezda protiv OFK Beograda slavila rezultatom 4:1.

Miljković se svojevremeno uspešno bavio košarkom, ali je sportsku karijeru ostavio po strani zbog muzike. Iako voli sport u celini, fudbal je ostao na prvom mestu.

Upravo su se muzika i sport kasnije spojili u njegovom stvaralaštvu. Tokom prethodne dve decenije komponovao je i snimio, prema njegovim rečima, 50 zvaničnih himni i muzičkih dela namenjenih sportskim klubovima i takmičenjima u različitim delovima sveta.

Među njima izdvaja zvaničnu muziku Mediteranskih igara, kao i muzički CD koji je na Kubi posvetio svom idolu, legendarnom kubanskom bokseru Teofilu Stivensonu.

Veliki deo njegovog stvaralaštva vezan je za Sportsko društvo Crvena zvezda. Komponovao je muziku za Šahovski, Streljački, Mačevalački, Teniski i Veslački klub Crvene zvezde, želeći da na taj način ostavi svoj trag u sportskom društvu za koje navija od detinjstva.

– Pošto već ima dosta muzike koja je zaživela u Fudbalskom klubu Crvena zvezda, odlučio sam da ostavim trag u Crvenoj zvezdi koju toliko mnogo volim – objasnio je Miljković.

Kompozicije posvećene Zvezdinim klubovima bile su poklon njega i njegove majke Olivere Miljković, takođe velikog navijača crveno-belih.

Njegova sportska muzika, međutim, odavno je prešla granice Srbije. Miljković navodi da je komponovao i himne za brojne klubove u Gani, dok je zbog dugogodišnjeg rada na povezivanju muzike i sporta primljen u Afričku kuću slavnih sporta i zabave.

Još jedno neobično priznanje stiglo je 2020. godine, od kada se održava tradicionalni fudbalski turnir „Trofej Miljković“, nazvan njemu u čast.

Posebnu težinu njegovom radu daje činjenica da, kako ističe, za sportske himne i kompozicije nije uzimao novac.

– Od svih himni nisam uzeo ni dinar. Sve sam poklonio – kaže Miljković.

Iako objavljene udžbenike za kontrabas smatra jednim od svojih najvećih profesionalnih dostignuća, priznaje da mu muzika koju je stvarao za Crvenu zvezdu zauzima posebno mesto.

Jer, kada se spoje profesija kojoj je posvetio život i sport koji voli od detinjstva, za Aleksandra Miljkovića dileme nema.

– Zvezda je život, sve drugo su sitnice!