Spas u regionalnoj ligi

---

  Iliji Petkoviću nikada dosta fudbala BANJA LUKA – Iliji Petkoviću , večito gospodstvenom, koji sa radošću obilazi sportske centre i fudbalske manifestacije po Srbiji i Republici Srpskoj, svaki put je puno srce kada je u Banja Luci. Tako je bilo i na nedavnoj manifestaciji „Dan fudbala“. I ne čudi. Jer, Knin nije na kraj sveta, a zavičaj je ljubav kojoj kraja nema. „Nije meni prvi put da sam u Banja Luci. To što rade FS Republike Srpske i Sportski žurnal je jedan divan spektakl, Fudbalska Srpska je to zaslužila. Sportski poslenici su zaslužili da se uvek odazovemo, kad god su ovakve manifestacije. Bilo je predivno. Ovo je tradicija koja šalje poruku da fudbal nikada ne može da zamre na ovim prostorima. Normalno, za to je zaslužno rukovodstvo Fudbalskog saveza Republike Srpske“, priča Ilija Petković. Ni njegov OFK Beograd niti npr. Borac iz Banja Luke nisu što su bili nekada. Veliko je pitanje da li će se i kada će se vratiti na staze stare slave. „Svi klubovi sa ’B’ nisu na dobrim položajima. OFK Beograd doživljava možda najteže trenutke od svog osnivanja. Mislim da klub izuzetno loše stoji. Po tom pitanju smo svi zabrinuti. Kada je Borac u pitanju, to je klub sa najbogatijom istorijom u Republici Srpskoj. Verujem da će Borac sa ljudima koji ga vole izbeći najgore. On ne sme ni jednog trenutka doći u pitanje svog opstanka. Borac je svetionik fudbala u svojoj regiji. Prema tome, više brinem za OFK Beograd nego za Borac koji će naći snage i sredstava da se održi na dve noge“, uveren je Petković. Bio je bliski prijatelj dr Milana Jelića, prerano preminulog predsednika Republike Srpske i njenog i FS BiH. Često je dolazio i u Modriču, pratio pomno šta se zbiva u najpopularnijem sportu levo od Drine. „Kada je o Milanu Jeliću priča, ne može se to, tek tako, raditi. Voleo bih da, dok pričam o njemu, da šetam kroz neki park, kroz nešto što je mirno i tiho, gde ima puno cveća. Da se može skoncentrisati na Milana i pričati o njemu sa najdubljim poštovanjem. Pripada onim ličnostima koje su dogurale do najviših životnih visina u pogledu profesionalnih opredeljenja, a fudbal su stavljali odmah iza toga. Prema tome, kada je reč o takvom čoveku mora se ustati. Na žalost, tako kvalitetni ljudi nam brzo odlaze. Odlazak našeg Milančeta je nenadoknadiv“, svestan je Ilija Petković. Srpska prati šta muči reprezentativni fudbal u Srbiji. Petković je uspeo odvesti reprezentaciju tadašnje zajednice Srbije i Crne Gore na planetarnu smotru fudbala. No, davno je bila 2006. To je još jedino uspelo Radomiru Antiću, četiri godine kasnije. „Znate kako, poslednje prvenstvo sveta koje su dečaci osvojili uliva nadu. Zato, hvala Republici Srpskoj što je ’Orlićima’ dodelila visoko internacionalno priznanje. Dakle, smatramo se svojima i jesmo svoji. Krivo mi je što takvi dečaci brzo napuštaju ove prostore. Šteta je za ex - Yu ako se raspala, trebala je u sportu ostati čitava. Danas su nam stadioni prazni. Prazne su nam novine, nema o čemu da se piše. Vama novinarima je sreća da imate ove lap-topove, pa vadite nekakve sekvence iz Evrope i sveta. Međutim, sa naših prostora u fudbalu teško da više mogu se ponoviti dobre stvari. Ne znam koliko zaslužujemo dobre stvari. Kada se sve ovo stiša, ako bude pametnih ljudi, to će ovim prostorima dati određenu snagu. U suprotnom, crno nas čeka“, podvlači nekadašnji selektor. Govorilo se da bi Ilija Petković mogao postati, pre godinu ili dve, trener Crvene zvezde. Taj tim u poslednje vreme beleži velike rezultate, a Partizan silno posrće. „Zvezda se na vreme organizovala. Imala je jedan izuzetno loš start gde su pljuštale i ostavke. Klub je bio u jednoj kliničkoj smrti. Dva ili tri igrača mogu da naprave krupne stvari. Na žalost, promašaji nas mogu mnogo da koštaju. Zvezda je to uvidela, na vreme se konsolidovala i krenula dobrim putem. Partizan je opijen slavom iz prošle sezone, učešćem u kvalifikacijama za Ligu šampiona, hteo ići autoritetom. Međutim, sve se dešava na terenu. Ipak, mislim da su to dva kluba vodeća i stabilna, kolektivi u kojim svi naši igrači žele da igraju. Kada se suoče sa krizama, brzo se toga oslobađaju, u odnosu na OFK Beograd i Borac, klubove koje smatram svojim. Rukovodstva Zvezde i Partizana naći će brzo lek za ozdravljenje i ja im želim sve najbolje i da će uspeh ostvariti veoma brzo. I nije kletva biti trener u Crvenoj zvezdi ili Partizanu. To je privilegija uvek, pa i onda kada je teško. Na kraju, pozdravio bih sve vaše čitaoce od srca i savetovao da šire ljubav, a ne mržnju i podele na ’delije’ i ’grobare’ u onom negativnom kontekstu. Zvezda i Partizan zaslužuju da se vole. I jedno bez drugog ne mogu“, zaključio je Ilija Petković. Fudbalofil prve klase i džentlmen svoje vrste!