Vreme nerealnog optimizma

 

---

BRČKO – Ne traje večno sve što se voli, ali treperi i prkosi nad zaboravom. I mladost, i ljubav, i radost, i pobede – sve može da mine, ali pamti se. Pamti i Slobodan Tešić igračke dane u Jedinstvu, ali sivi oblak ljudskog nemara nadvio se nad fudbalsko Brčko. I nikako da prođe. „Nije u Brčkom problem samo Jedinstvo i Slobodan Tešić. Problem je kompletan sport u državi u kojoj živimo. Preživeli smo jedno turbulentno vreme. Ono je u svim segmentima društve iznedrilo razne tipove koji su u samo takvom vremenu mogli doći do ničim zasluženih pozicija. To se reflektovalo i u sportu. Brčansko Jedinstvo je simbol svog grada. Mnogo sam putovao po bivšoj zemlji i Evropi. Mnogi su me pitali za Jedinstvo i njegovu sudbinu. Moj odgovor bio je jednostavan. Živimo u turbulentnom vremenu, u gradu gde se decenijama ništa ne menja i ne radi. U Brčkom sve vene i nestaje, cvetaju jedino političke partije. Niko neće da shvati da bez kulture i sporta nema naroda, nema ništa. U dugoročnom periodu nestajete. Zato su Brčko i Jedinstvo na margini svih zbivanja. Ako krenemo od Bijeljine, Modriče, Gradačca, Orašja, Tuzle, Ugljevika..., svi su imali premijerligaše. Samo Brčko nema ništa, Jedinstvo je ostalo na margini. Iz tih razloga, ne odlazim šest godina na utakmice Jedinstva. Došlo je vreme da pojedinci ižive svoje neostvarene snove, a ja patim i sve posmatram sa strane. Jedinstvo je taoc politike u Brčkom, mada ne mislim na ljude koji rade poslednjih šest ili sedam godina“, kaže Slobodan Tešić. Uz bolje, jače i kvalitetnije Jedinstvo, Slobodan Tešić bi želeo da su i klubovi iz Republike Srpske bolje plasirani u Premijer ligi BiH. I, razume se, da ih ima više. Ali... „Stekao se utisak da kada ja kihnem, da neki u fudbalskom miljeu plaše se da će dobiti  epidemiju. Onda sam odlučno zaćutao. Međutim, živimo i radimo u vremenu nerealnog optimizma. Treba da želimo dobro, da bi dobro i bilo. Neki se ponašaju kao dečak koji želi naduvati balon da bude što veći, a zanemari činjenicu da može da pukne po sredini. Samo pričamo kako je bolje i bolje, a ono je sve gore. Osim Radnika i u određenoj meri Slavije, ostali naši klubovi su u sosu. Dakle, jedan nepodnošljivi primitivizam napravio je moralnu pustoš svagde vidljivu, pa i u sportu. Moramo hitno reagovati, prepoznati problem i ukloniti ga. Da, makar, bude kao nekada“, kaže Tešić. Podrhtava glas ovog fudbalskog radnika dok govori o vremenima kada je bio potpredsednik Fudbalskog saveza Republike Srpske i prvi saradnik dr Milana Jelića. Velikana iz Modriče više nema, ali ne može,baš, sve da iščezne. „Svaki pomen na njega izaziva setu. Najmanje smo bili saradnici, a najviše prijatelji. Grupa mediokriteta željna vlasti je pokušala da u jednom momentu napravi raskol između nas, ali to im nije uspelo. Ponosan sam što je moja porodica sa porodicom Jelić ostala kao da je i on tu. Nedavno smo bili i na svadbarskom slavlju njegovog sina Petra. Zajedno sa Roćkom Petkovićem, Tomom Marićem, Žarkom Zečevićem... Čovek kakav je bio Milan Jelić ne sreće se tako često. Bio je gromada od čoveka. Znali smo i da se posvađamo. Išli smo različitim putevima ka istom cilju. Imali smo ponekad različite poglede, a želeli dobro fudbalu RS i BiH. Da je on živ, fudbal u RS i u BiH išao bi sasvim drugom putanjom“, kaže. Tešiću nije teško da prepozna trenutne slabosti fudbalske Republike Srpske. Sa lakoćom hvali ono što je dobro u radu aktuelnog rukovodstva FS Republike Srpske. „Nosim neku grižu savesti. Pokojni Jelić je tog kobnog dana tražio da razgovaramo. Lepo osećam da je hteo da se rastereti od sporta, zbog svih svojih obaveza. Morao sam kod kumova na svadbu u Beograd, a onda je stigla tužna i bolna vest. I dok sam se ja gušio u suzama za dragim prijateljem, mnogi koji su pirili i na hladno kada je on govorio su počeli da mešetare. To su oni koji su u najvećoj meri skidali prašinu sa Jelićevih revera. Da budem jasan: ovde se ne radi o aktuelnom predsedniku RS. On ima tu dragocenu ljudsku toplinu i uglađenost. Mile Kovačević i saradnici rade koliko mogu. Danas voditi sport i nekakvu asocijaciju je sizifov posao. Sada ako čoveku želite zlo, samo mu poželite da bude u sportu. Ne treba mu veća osveta. Nakon dr Jelića, svakome bi bilo teško voditi FS RS. Mile Kovačević radi sasvim dobro i solidno i izvlači, sa saradnicima, maksimum mogućnosti koje su na raspolaganju. Sve za dobro fudbala u RS i u BiH. I to treba glasno reći, da čuju i oni koji dobro neće da vide“, podvlači Slobodan Tešić. Od malih nogu navija za Crvenu zvezdu, a ona, nakon dugo vremena, ponovo ispoljava sjaj koji obasjava Tešićevo Brčko, svako mesto gde žive njene brojne pristalice. „Moja porodica je usko vezana za taj klub. Kuća mi je sva obeležena u crveno-belo, a moja dva sina su čla novi Skupštine omiljenog kluba. Ona je klub sa kojim se u mojoj porodici budi i odlazi na počinak. Moji fu dbalski idoli bili su Miljan Miljanić kao čelnik FS SFRJ, te Dragan Džajić kao igrač. Postali su moji kućni prijatelji. Davali su mi savete, sugestije. Kada je Džaja imao najveću slavu svoje karijere, ali i najteže trenu tke u svom životu, imali smo svakodnevne kontakte. Strašno je ono što se dogodilo Draganu. Istina je na njegovoj strani . Pored toga, imam česte kontakte sa porodicom pokojnog Miljana Miljanića. Sa sadašnjim rukovodstvom kluba imam prisne odnose. Ovih dana iz Brčkog je na probu u Zvezdu otišao mali Gajić, uskoro će još jedan. Dakle, Crvena zvezda je nešto posebno i srećan sam da sada odlično gura u Srbiji“, rekao je on. Čovek postoji da traje i da se nada. I Slobodan Tešić tako veruje da će 2016.biti puno bolja od stare godine. To,bar, teško nije!