Partizan bi danas imao bar četiri titule prvaka Evrope da je na današnji dan pre 50 godina u finalu Kupa šampiona 1966. godine savladao Real Madrid, kaže za Informer Milutin Šoškić! Legendarni golman crno-belih, koji je te večeri 11. maja u Briselu stajao na golu crno-belih, ističe da su njegovi saigrači i on bili prepušteni sami sebi, da ih je uprava kluba već otpisala i da je to bio uzrok poraza od "kraljevskog kluba" (2:1).
Raspuštena banda
U Brisel smo otišli kao turisti. Neko je išao kolima, neko vozom, neko avionom...
Partizan je poveo protiv Reala u 55. minutu golom Velibora Vasovića, ali je Real preko Amara Amansija i Fernanda Serene u periodu od 70. do 76. minuta preokrenuo rezultat i osvojio Kup evropskih šampiona.
Kao vreća krompira
PUT DO FINALA
Partizan - Nant 2:0
Nant - Partizan 2:2
Partizan - Verder 3:0
Verder - Partizan 1:0
Sparta - Partizan 4:1
Partizan - Sparta 5:0
Partizan - Mančester junajted 2:0
Mančester junajted - Partizan 1:0
Partizan - Real Madrid 1:2
Kapiten generacije "Partizanovih beba", golman Milutin Šoškić pola veka kasnije u emotivnom razgovoru za Informer otkriva šta je sve ta generacija mogla da ostvari da već pre finala nije bio rasprodat gotovo čitav tim crno-belih.
- Da smo tad osvojili Kup šampiona, bili bismo prvaci Evrope još tri, četiri puta. Siguran sam. Sto posto bi bilo igrača koji bi hteli da igraju za pobednika. Ipak, bili smo lišeni ljubavi kluba prema nama, bili smo kao napušteni đaci, maturanti koji nisu položili maturski ispit, nespremni i prodati kao vreća krompira. Sve smo dobro uradili, ali smo pali na završnom ispitu - kaže legendarni Šoškić i dodaje:
- A šta smo sve preživeli... U Bremenu i Mančesteru, pa to je bilo kao ratno stanje. Mislili smo da će nas linčovati, kakva je bila atmosfera. Verder je bio toliko bolji, mogao je da nas razbije sa 5:0. Otišli smo u Mančester sa prednošću 2:0, a kakav su tim imali, za njih to ništa nije predstavljalo. Ipak, igrali smo muški, zato smo ih i izbacili.
Šoškić otkriva da se Partizan nije dobro pripremio za finalnu utakmicu.
REAL MADRID - PARTIZAN 2:1
Strelci: Amansio 70. i Serena u 76. minutu za Real, Vasović u 55. minutu za Partizan.
11. maj. 1966. Grad: Brisel. Stadion: "Hejsel". Gledalca: 55.000. Sudija: Krejtlajn (Zapadna Nemačka).
REAL MADRID: Arakuistain, Pačin, Sančis, Piri, De Felipe, Zoko, Serena, Amansio, Groso, Velaskez, Hento (kapiten). TRENER: Miguel Munjoz.
PARTIZAN: Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović (kapiten), Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer. TRENER: Abdulah Gegić.
-
Dali smo sve što možemo, ali iskreno, mi smo u Brisel otišli kao turisti. Neko je išao kolima, neko vozom, neko avionom... A onda, na dan utakmice, počeli su da nas prodaju. I ja sam bio među tim igračima, iako nisam razmišljao o odlasku - objašnjava Šoškić.
Trener podbacio
Ni trener Abdulah Gegić nije bio na visini zadatka.
- Gegić autoritet? Ma jok! Sećam se da sam ga na poluvremenu pitao kako ćemo da igramo, on nam je rekao : "Radite šta hoćete." On je bio dobar čovek, gospodin, ali falilo mu je štofa s ulice. Bio je profesor, ali s nama je trebalo raditi kao s vojskom. Mi to nismo bili. Krivica nas igrača je bila što se nismo skupili u jednu sobu i dogovorili da odigramo muški, hrabro, ponosno i časno u finalu - zaključuje legenda crno-belih.
Nije se znalo ko pije, ko plaća
Legendarni defanzivac Partizana
Branko Rašović, koji je takođe igrao protiv Reala, kaže za Informer da je taj meč bio najgori koji je tadašnji sastav odigrao.
- Sećam se svega, kao da je bilo juče. Kakva je to generacija bila, ostvarili smo najveći uspeh u istoriji klu ba. Ipak, ta utakmica protiv Reala bila je najgora utakmica naše generacije. Znali smo da možemo da pobedi mo, ali već smo znali i da je veliki broj naših igrača bio već prodat. Iskreno, nismo bili ni spremni za takav meč. Niko iz stručnog štaba nije otišao da gleda nijednu utakmicu Reala. Mogli su barem da nam kažu kako da igramo protiv njih. U nekim stvarima se nije znalo ko pije, ko plaća - naglašava Rašović.
