Vardar srce osvojio

Jovica Džipuinov (čuči) drugio s lijeve strane

 SKOPLJE – Legendarni fudbaler Vardara iz osamdesetih godina prošlog veka, Jovica Džipunov, imao je ponude najvećih jugoslovenskih klubova, mogao je karijeru nastaviti i u Grčkoj, ali on je ostao veran svom Vardaru. Žali, kaže, što velikan iz Skoplja danas je drugoligaš.

Konzumirao je fudbal kada je on bio igra koja je potrebna ljudima, a draga kao novorođenče. Bio je fudbaler sredine terena, veran Vardaru koji je tada igrao ponajlepše u čitavoj Jugoslaviji, pa još bio i šampion zemlje, pored toliko jakih kolektiva. Sve je to danas istorija, ali nešto i neko ne prolaze.

Gost Sportskog žurnala je Jovica DŽipunov, Vardarova slika i prilika.

„Pozdrav svim čitaocima Sportskog žurnala. Jako ste me obradovali svojim pozivom. Možda sam malo neugodan kao sagovornik, jer pričam na makedonskom, ali razumećemo se“, započeo je svoju priču Džipunov.

Rođen je 14.oktobra 1964. Dakle, pre 58 godina. Dovoljno leta za sportsko i životno iskustvo, a premalo da bi rekli zbogom fudbalskom sportu.

„Hvala što ste se setili. Da, rođen sam tada, imam puno godina. Od tog broja, značajan deo proveo sam u fudbalu. Mogu reći da imam mukom stečeno iskustvo u fudbalu, ali nije to previše da ne bih još radio u omiljenom sportu. Mada, nekada je bilo draže, sve je imalo smisla. Palo je interesovanje za sport, manje je sjajnih rezultata, sve se promenilo. Nema više ni gledalaca na stadionima kao nekada. Ostaje da se nadamo da će se sve promeniti na bolje“, veruje Džipunov.

U Vardaru je nastupao kao vezni fudbaler. Postao je njegov nezamenjiv as i ostao upamćeni sve do današnjih dana. Vardar je osamdesetih godina prošlog veka igrao tako moćno, lepršavo, prefinjeno, da su 1987.bili i šampioni drage Jugoslavije, u Skoplju tako tvrde. To je bila kruna karijere Jovice Džipunova.

„Trener Dončevski me iz Rabotničkog doveo u Vardar. Sve se poklopilo. Neki ključni klubovi kažnjeni su za neregularnosti sa po šest bodova. Sticajem raznih okolnosti to nam je olakšalo put do cilja. Igrali smo dobro i dominantno, pa smo postali šampioni Jugoslavije. To jeste kruna moje cele karijere“, nastavlja on.

Oni ponajbolji Vardarovi asovi nastavljali bi karijeru u Crvenoj zvezdi ili u Partizanu, tu i tamo u Dinamu i Hajduku. Vasil Ringov, Dragi Kantlarovski, Ilija Najdoski, Darko Pančev, Dragi Setinov, Vujadin Stanojković... Verovalo se da će i Jovica Džipunov preći u jedan od beogradskih klubova, čak se i šuškalo tako nešto, ali ostao je u Skoplju.

„Imao sam mnogo ponuda. Dinamo, Zvezda, Partizan, Apoel... No, bila su druga vremena. Moglo se ići u inostranstvo posle 28.godine života. Ja navikao u Vardaru, bila lepa i srećna vremena. Ništa mi nije nedostajalo, pa sam ostao veran tom kolektivu. Jednostavno, Vardar mi je osvojio srce“, priznaje Džiponov.

Njegova generacija umela je da pobedi i najveće jugoslovenske klubove. „Majko mila da li si videla crnog bila, zagrebačkog Černobila“, uzviknuo je legendarni Ivan Tomić kada su, primera radi, savladali Dinamo, a i Džipunov bio strelac. Pa pet lopti u mreži Partizana itd. Velike utakmice i istorijske pobede se ne mogu zaboraviti.

„Protiv Partizana, Zvezde, Dinama, Hajduka igrao sam jako dobro. Teško je bilo pobediti klubove ’velike četvorke’, ali tada se Vardar borio, bio je voljen, publika je bila naš 12.igrač. Bedili smo i najveće i najbolje jugoslovenske klubove. I kao što čovek pamti poraze, bole ga, u sećanjima se čuvaju i najveće pobede i čine svakog od nas posebno srećnim i zadovoljnim“, iskreno će DŽipunov.

Imao je sreću da igra u vreme „Juge“, kada su stadioni širom te zemlje bili krcati i ovenčani pesmom razdraganih navijača. Danas, na žalost, nije tako. Šta bi moglo da nas ponovo sve učini srećnim i fudbalski zadovoljnim?

„Jugoslavija je bila zlatna zemlja, sa jakom sportskom infrastrukturom, velikim brojem ljudi koji je uživao u sportu. Opalo je interesovanje raspadom te zemlje. Lige su iseckane, kvalitet sve slabiji. Neko je zagovarao  neku vrstu regionalne fudbalske lige i u tom pravcu treba intezivirati pregovore. Mislim da je to rešenje. Da se podigne kvalitet igre, a to će da vrati gledaoce na stadione“, veruje Jovica Džipunov.

Ostao je u fudbalu, doduše u nekoj drugoj ulozi. Reklo bi se da se nije pokajao  zbog takve odluke.

„Već 23 godine postoji Škola fudbala ’Forca’. Ima odličnu saradnju sa Crvenom zvezdom. Međutim, takve škole su prepuštene same sebi. Borite se za uslove funkcionisanja, za infrastrukturu. Iznedrili smo šest reprezentativaca, ali prepušteni smo sami sebi, niko nam nije pomogao u radu, a da iznedrite igrača koji je još i reprezentativac je dug proces, jako naporan put“, priča Džipunov.

Vardar je osnovan 1947. Godinama sa dosta uspeha takmičio se u Prvoj ligi Jugoslavije. Najveći uspeh je ostvario 1961. kada je osvojio Kup Jugoslavije. Od osamostaljivanja Makedonije, sa 11 titula je bio najtrofejniji klub u zemlji, a pet puta je osvajao Kup. U sezoni 2017/18 igrao je grupnu fazu Lige Evrope.  Međutim, usledio je pravi potop i ponor u 2.ligu.

„Vardar je ostavljen na cedilu. Glavni sponzori su zavlačili klub, nagomilali su se veliki dugovi. Teren upitan, minusi ogromni i klub je otišao u niži rang. To je grehota za Severnu makedoniju i njen fudbal, a fudbal je danas biznis. Dogodilo se što se dogodilo, ali se nadam da ima ljudi koji će da sednu i da se dogovore šta i kako činiti da se Vardar vrati tamo gde mu je mesto i da se prevaziđu nagomilani problemi“, optimista je Džipunov.

Predvođen trenerom Andonom Dončevskim, Vardar je imao tim za svaki respekt: Darko Pančev, Ilija Najdoski, Dragan Kanatlarovski, Čedomir Janevski, Toni Savevski, Boban Babunski, Vujadin Stanojković, Vasil Ringov,  Nikola Avramovski.... Kaže da viđa nekadašnje saigrače, druže se, evociraju uspomene na njihovo , prelepo, fudbalsko doba.

„Ima tih druženja. Mada, neko je čudno vreme, ali kada se vidimo pričamo o fudbalu. Mada je fudbal pao na niske grane. Nije to više igra i uživanje, nego biznis. Jedan broj igrača igra bez novaca ili za sitne pare. Tako kod tih momaka opada interes za igrom, a bez volje igrati je patnja, a ne uživanje. Međutim, ja kada sednem sa prijateljima, onda pričamo o našem fudbalskom vremenu. Bilo je sigurnije i lepše od ovog današnjeg“, nastavlja DŽipunov.

Jovica DŽipunov deo je svetle tradicije skopskog Vardara i poznato ime fudbalske Jugoslavije. Nadživeo je tu zemlju, kao što će njegov Vardar da nadvlada sve nevolje. I da opet pobeđuje, i to me se raduje Jovče.

Će bide podobro, dobro momče…