Sjajna i nezaboravna vremena

Godine brzo lete, zaista, zar nije tako!? Kao da je juče bilo, a prohujalo je više od dve decenije. Ostaju stare – fizičke – fotografije koje odolevaju svim današnjim čudima tehnologije u koje “preko noći” upadne virus, a antbiotika nema… I zbogom arhivo, istorijo, uspomene…

U prvih pet godina života Fudbalskog saveza Republike Srpske (osnovan 5. septembra 1992. godine) sve je, nekako, bilo na visokom nivou, druženje ispred svega, fudbalski duh nije uništio ni mukotrpni jugoslovenski rat krvoprolića, osećao se entuzijazam kojeg sve više “davi i guši” zasićenje prouzrokovano tranzicijom i nezdravim međuljudskim odnosima.

Zahvaljujući nekadašnjem fudbalskom arbitru sa “B” liste Banjalučaninu Nenadu Kneževiću kojeg su često kolege i novinari znali da nazivaju i “britka zastavica” ili “brkati autrihter” došli smo u posed fotografije sa sudijskog seminara u Trebinju održanog 1997. godine, kada je lopta na prvoligaškim terenima Republike Srpske imala dušu.

-Eh, bila su to sjajna i nezaboravna vremena u kojima nikome ništa teško nije bilo, većinu nas je krasilo čojstvo, zajedno smo putovali u fudbalske i sudijske izazove, susretali se sa svim i svačim, pogotovo u vremenu koje je mirisalo na ujedinjenje, koje se dogodilo 2002. godine, kada su naši klubovi iz Republike Srpske zaigrali u zajedničkim takmičenjima sa ekipama iz Federacije BiH – prisetio se lepih vremena Nenad Knežević.

“Dekretom” visokih tela novoformiranog “krovnog” Saveza mnogi najkvalitetniji arbitri iz Republike Srpske nisu dobili priliku da sude premijerligaške mečeve, među njima je bio i Nenad Knežević, ostao je na Prvoj ligi Republike Srpske.

-Kao što mi rekoše prijatelji iz mostarskog Zrinjskog, kada smo se sreli u Jablanici na jagnje tini, pri povratku iz Gacka – kakva je, takva je, Prva liga je vaša, šta bi mi dali da imamo svoju! I jeste. Ne žalim. Sigurno je da su mnogi od nas bili u najjačoj sudijskoj kondiciji, ali šta da se radi, tako je bilo tada, neko je odlučio da podmladi liste i nas eliminiše. Bilo, pa prošlo, ostale su uspomene kojih se rado sećamo i evociramo ih. Bilo je i nekih nepredviđenih situacija, neočekivano nelagodnih, ali sve to smo podveli pod rubriku “sve je to rok službe” – dodao je Nešo Knežević.

Danas je “autrihter zastavica” prislonjena u ćošak, odavno se ne koristi, “britki brkovi” su otišli su prošlost, ali Knežević je i dalje ostao u fudbalu, u struci.

-Kao činovnik Fudbalskog saveza Republike Srpske posle svakog kola pregledamo snimke utakmi ca, razmatramo eventualne prigovore, zajedno sa članovima Komisije za sudije i suđenje, a mnogo mi pomaže i sekretar naše Organizacije Nedeljko Šolak. Ono što se voli i u čemu uživate, ni kada nije teško, niti će da bude. Suđenje je moj život – jasan je bio na kraju jedan od najšaljivijih fudbalskih arbitara u 25 godina postojanja Fudbalskog saveza Republike Srpske.

S. Basara/Sportski žurnal

Prijatelji za sva vremena

Na fotografiji koju nam je ustupio Nešo Knežević (treći s leva) s njim su, kako kaže, prijatelji za sva vremena, nažalost, od njih neki i nisu više među živima.

Željko Radusin (prvi s leva) danas je sekretar sudijske organizacije u Gradskom i Područnom Fudbalskom savezu Banjaluka, njegov sugrađanin Novo Dragičević u fudbalskoj penziji, ostao uz fudbal, Zdravko Vidović je nekada bio potpredsednik i član Izvršnog odbora FSRS iz Gradiške (preminuo), potom je do njega nekadašnji sudija iz Doboja Dražen Vasiljević, danas kontrolor Prve lige, onda sledi Aleksandar Ristić iz Modriče, bivši član Komisije za sudije i suđenje FS BiH, sada kontrolor na Premijer ligi BiH, Vlado Pejaković iz Čelinca, preminuo pre godinu dana, obavljao sekretarske poslove u FSRS i u Takmičarskoj komisiji i na kraju Milorad Jugović iz Ugljevika, kontrolor Druge lige FSRS, grupa istok i povremeno novinarski dopisnik.

-Baš smo bili klapa u to vreme – podvukao je Nenad Knežević.