Fudbalska misija Mitra i Jove Lukića

---

DOBOJ – Otac i sin, senior i junior, prethodnik i naslednik, a u fudbalu – učitelj i učenik! Mitar i Jovo Lukić , minula i sadašnja fudbalska zvezda. Svaka svetlucava u svoje vreme. Mitar Lukić je počeo u Bratstvu iz Gračanice, pa nastavio u zvorničkoj Drini, a u tuzlanskog Slobodi ispoljio mnogo. Njegovom umeću, driblinzima i begovima, važnim golovima divili se širom velike, lepe i zajedničke zemlje. Kasnije je karijeru upotpunio u Turskoj,a završio u šabačkoj Mačvi. Jovo, poletarac, petlić, pionir i kadet Modriče, pa Zvijezde Gradačac, danas nastupa za dobojsku Slogu. Ima li išta slično iz Mitrovog perioda i ovog doba? Da za Lukića seniora predstavlja fudbalsku setu, a za juniora prednost, dodatnu nadu? „Verovatno da ima sličnosti. Što se tiče moje karijere,bilo je lepo igrati na krcatim stadionima. Gde god da dođemo. U Ljublja nu, Rijeku, Split, Novi Sad, Suboticu, Mostar, Skoplje, Nikšić, Tuzlu i u druge gradove. Bilo je igrati lepše i lakše nego sada ka da na utakmice Premijer lige BiH dođe jedva 50 ili 100 gledalaca. Doduše, igrači iz mog doba  imali su peh da nisu mogli otići u inostranstvo pre 28.godine. Tako je na prostorima bivše Jugoslavije bilo skoncentrisano mnogo kvalitetnih igrača. Samim tim, bilo je teško doći u neki jugoslovenski klub, pa još izboriti mesto prvotimca. Tada je bila i famozna ’velika četvorka’. Činili su je Crvena zvezda, Partizan, Hajduk i Dinamo. Svi naši snovi bili su vezani za njih, da jednog dana zaigramo u nekom od tih klu bova. Ja sam imao tu sreću da sam odlično primljen u tuzlanskoj Slobodi, gde sam izgradio lepu karijeru, a jednu sezonu bio sam i prvi strelac, te Slobodin kapiten. Onda sam otišao u pečalbu, u Tursku“, priča Mitar Lukić. I pre odlaska u Tursku, umalo da nije prešao u Crvenu zvezdu, iako je sakupio lepe godine. Sa 32.godine  u Zvezdi - bilo je, skoro, nezamislivo. „Trajali su pregovori sa Draganom Džajićem. Iz Budućnosti je trebao da stigne Dejan Savićević. Sticajem okolnosti, Partizan se umešao i uložio veto, pa je Dejo otišao u redove JNA. Ja sam postao zanimljiv, trebao sam da tu godinu dana odigram u volje noj Crvenoj zvezdi. Međutim, stigla je munjevita ponuda i ja sam otišao u Trabzon, a da nisam znao da Beograđani i Sloboda pregovaraju o mom angažmanu“, kaže stariji Lukić. Gde je Jovi Lukiću bilo najlepše: u Modriči, Gradačcu ili u Doboju? „Modriča mi je najvažnija. Tu sam načinio svoje prve fudbalske korake. Tu sam odigrao za petliće, pionire i kadete. Potom sam prešao u Zvijezdu iz Gradačca, pa sam okusio žar i slast Premijer lige BiH i tu se jako dobro radilo. Onda sam stigao u dobo jsku Slogu. Ovde je atmosfera odlična, saigrači su me prihvatili kao najrođenijeg. Nadam se da će to potrajati“, kaže Jovo Lukić. Stariji Lukić ostao je u najpopularnijem sportu tako što je sa Modričom osvojio Kup Republike Srpske i BiH, u Prvu ligu uveo Crvenu zemlju, Tekstilac iz Dervente, sličan podvig smeši se i u Doboju. Šta li je to što je bilo najlepše i najdraže od navedenog? „I najlepše i najdraže mi je osvajanje Kupa BiH sa Modriča Maximom, 26.maja 2004.godine. Dobili smo na penale Borac iz Banja Luke. To je bilo posebno poglavlje i za grad i za klub, pa i čitavu regiju. Onda, vodio sam klub u kvalifikacijama za Ligu šampio na Evrope. Poznato je da je Modriča bila prvak BiH 2008.godine. Kada je trener Slaviša Božičić našao drugi angažman, klupsko rukovodstvo je meni ukazalo poverenje. Da budem iskren, svaki period je imao svoje čari. Bilo je lepo voditi Crvenu zemlju iz Nove Vesi kod Srpca, pa Tekstilac iz Dervente. Šampion jeseni sam sa Dobojlijama i nadam se da ćemo se vratiti u Prvu ligu RS. Doboj zaslužuje da ima prvoligaša, verujem uskoro i člana Premijer lige BiH“, optimista je Mitar. Jovo Lukić vodeći je strelac drugoligaškog „zapada“, zajedno sa Glišićem iz srbačke Sloge. Rođen 28.novembra 1998.godine, izrasta u istinsku fudbalsku zvezdu. Kako je mlađem Lukiću u ovomk trenutku u Slogi i šta su mu želje na sportskom planu? „U Slogi se radi odlično, atmosfera je za svaku pohvalu. Iskreno, verujem da ćemo na leto postati slavljenici. Da ćemo Slogu uvesti u Prvu ligu RS, da će tu ostati ili dalje napredovati. Ruku na srce, voleo bih da ostanem vodeći strelac, da me u Doboju pamte po dobrom“, kaže fudbaler Lukić. Nisu česti primeri istinske sportske profesionalnosti na relaciji otac-sin... „Profesionalnost je na sceni. On izvrašava sve svoje obaveze igrača , ima isti status kod mene kao i ostali fudbaleri i nemamo nikakvih problema. Njegova prednost je što se uklopio u generaciju starijih igrača koji plene znanjem, iskustvom. Tako da Bo rislav Lukić, Duško Bećarević, Goran Gavrić...hrabre ga više nego ja sa klupe. Počeo je olako da rešeta protivničke mreže. Dra go mi je što je tako, mada nisam očekivao da će u tolikoj meri biti efikasan ove jeseni. Ipak, njemu je 17 godina , a dominira u seniorskoj konkurenciji. Drago mi je to kao roditelju, ali i kao treneru“, kaže trener Lukić. Korisno je znati da li Mitar otac ume da bude prezahtevan, odnosno da li Mitar trener od Jove Lukića traži više nego od drugih fudbalera dobojske Sloge. „Ponekad otac ume da traži više od mene nego od drugih. Ja se ne ljutim. Znam da mi želi najbolje. Sve je to ljudski i sportski. U istoj smo misiji i želimo dobru i moćnu Slogu“, kaže Jovo Lukić. Umesto zaključka, neka piše ovo: na leto Mitar Lukić i Sloga Doboj u Prvoj ligi RS, a tuzlanska Sloboda je šampion BiH! „Ne bih imao ništa protiv. Oba kluba imaju posebno mesto u mojoj kariejri. Voleo bih da bude tako. Da se u Tuzli igra najlepši fudbal kada je BiH u pitanju, a da Sloga bude najbolja na drugoligaškom ’zapadu’, da se u Doboju raduju i da slave Prvu ligu RS“, kaže Mitar Lukić. Za očekivati je da za nekoliko meseci Jovo Lukić bude viđen u Crvenoj zvezdi ili Partizanu, OFK Beogradu ili Radu... „Niko ne zna, sa sada, šta će biti. Sve zavisi od mene. Vrednuju se moj trud i zalaganje. Moja igra i golovi biće preporuka za napredak karijere. Voleo bih da zaigram u Beogradu. Crvena zvezda je nešto što se voli. Od malih nogu je volim i sanjam njen dres“, iskreno će Jovo Lukić. Mitar i Jovo Lukić ili fudbalsko juče i danas! Zajednička ljubav – fudbal, kao od Boga data, donela im  je pesništvo igre. Igre koja očarava i oduševljava. I koja traje...