Radojko Avramović: Miljanić me "poslao" u pečalbu

Radojko Avramović/S.žurnal

ČAČAK – U svoje vreme Radojko Avramović bio je jedan od najpouzdanijih čuvara mreže na prostoru Jugoslavije. Okitio se vrednim trofejima, izgradio i međunarodnu karijeru, nastupao za reprezentaciju Jugoslavije, kasnije proglašen za najboljeg trenera Jugoistočne Azije.

Radojko Avramović – jedan od ponajboljih čuvara mreže koje je bivša država imala. Počeo je u čačanskom Borcu. Sa Rijekom je 1978. i godinu kasnije trijumfovao u Kupu maršala Tita. Član je idealnog sastava engleskog Nots Kauntija, najstarijeg liga tima na svetu, za koji je branio četiri sezone. Jednu sezonu je bio i golman Koventrija, a karijeru je završio u OFK Beogradu. Imao je veoma uspešnu trenersku karijeru u Omanu, Kuvajtu, Singapuru i Mjanmaru.

Na početku karijere bio je igrač u polju, a onda je postao golman.

„Svaki početak je i težak i čudan. Voleo sam igrati fudbal, ali nisam umeo da igram glavom. Par puta sam loptu zahvatio glavom i bilo mi je loše, vrtelo mi se. Onda na jednom treningu nije bilo golmana, tako se dogodilo, ja se javim da stanem na gol. Stao i ostao“, započeo je svoje kazivanje Radojko Avramović.

Bio je deo Borca. Čačani su imali idealan tim, a tri puta se nisu plasirali u Prvu ligu Jugoslavije.

„To je ona boljka koja je mene pratila. Tri puta sam učestvovao u kvalifikacijama za ulazak u Prvu ligu Jugoslavije, imali izvanredan tim, ali nismo uspeli. Najbliži cilju smo bili u okršaju protiv Borca iz Banjaluke. Pored njih, eliminisani smo od Sutjeske i Proletera. Nešto je falilo, nismo uspeli“, priča Avramović.

Njemu je Ivan Ćurković bio uzor. I ne samo njemu.

„U tom periodu, Ivan Ćurković delovao je hladno, mirno, racionalno. Voleo sam ga gledati. Kada su u Kupu igrali Partizan i Borac, a njih trenirao Gojko Zec, izbacili smo ih iz tog takmičenja, a ja sam odbranio penale Đorđiću i Bjekoviću. Tada je ’Ćure’ bio pred odlaskom iz Partizana u Francusku“, seća se Avramović.

Rođen je u Sjenici, 29.novembra 1949.godine. U Čačku se afirmisao , a onda lepe trenutke doživeo u Rijeci. Branio je na 162.utakmice, radovao se osvajanju Kupa Jugoslavije 1978.i godinu dana kasnije.

„Deo odrastanja u Čačku i nastupa u Borcu bio je prelep. Onda je odlazak u Rijeku bio šlag na tortu. Taj odnos i profesionalizam bio je za svaku pohvalu. Tim su činili sportisti iz svih krajeva Jugoslavije, na sceni je bilo zajedništvo. Branio sam perfektno, stigao do reprezentacije. Ljudi koji su sa strane dolazili da gledaju utakmice nešto su videli u meni, kasnije me odveli u Englesku“, govori Radojko.

Tada nije mnogo „jugovića“ bilo kod Engleza.

„Bilo nas je nekoliko samo tamo. Bio je Petar Borota, bio je Boško Janković... Možda smo i mi svojim igrama i nastupima doprineli da kasnije dođe više igrača iz Jugoslavije“, nastavlja Avramović.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je samo jednu utakmicu. To je bilo 25. novembra 1978. na meču Balkanskog kupa u Skoplju protiv selekcije Grčke, koja je završena rezultatom 4:1 za Jugoslaviju. Zanimljivo, bio je na pripremama reprezentacije pred Mediteranske igre 1979., ali nije branio na tom takmičenju u Splitu.

„Jako čudna priča! Rijeka je osvojila drugi po redu kup Jugoslavije. Potpisao sam novi ugovor sa Rijekom i nisam razmišljao o odlasku u inostranstvu. Nakon Skoplja, igrala se u Zagrebu utakmica sa Italijom. Bio sam u izvanrednoj formi i očekivao sam da ću redovno braniti. Onda mi stručni štab saopšti da sam super golman, ali protiv Italije daju šansu Aleksandru Diki Stojanoviću. Tada je i Dino Zof bio rezerva kod Italijana. Međutim, pred jedan meč mediteranske reprezentacije protiv naših ’stranaca’, a pred Mediteranske igre u Splitu, sastao sam se sa Miljanom Miljanićem u hotelu Jugoslavija. Objasnio sam da imam ponudu da odem u pečalbu, ali ne bih išao ako ću braniti za reprezentaciju, ali da zaslužim to poverenje. Bio je korektan, rekao mi je da je ponuda dobra i da trebam da razmislim šta treba da uradim. Taj odgovor bio mi je jasan. Sutradan sam hvatao prvi avion i odleteo u London, ali tada je bilo da kada odeš u inostranstvo da zaboraviš na poziv selektora“, pojašnjava Avramović.

Kao trener, radio je u Omanu, Kuvajtu, Singapuru i Mjanmaru. Za njega kao da nije bilo posla u Jugoslaviji i Srbiji.

„To je period kada sam bio u Rijeci. Radio sam u marketingu Rijeke. Onda sam 1990.godine dobio poziv iz Omana. Tamo sam bio trener golmana. Kod nas je tada bilo loše vreme, pa sam imao sreću da sam dobio poziv i otišao sam. Onda sam dogurao do trenera A reprezentacije Omana. U Omanu sam proveo sedam godina, pa prešao u Kuvajt. Tamo sam formirao olimpijski tim. Onda sam kvalifikovao se za OI u Australiju. Za Kuvajt to je bio grandiozan uspeh. Kasnije sam postao selektor A reprezentacije Kuvajta. Osvojio sam Zapadnoazijske igre. I u Singapuru sam tri puta osvajao Južnoazijske igre. Učestvovalo je 11 zemalja. Posebno sam ponosan na te rezultate, pre mene to niko uspeo nije“, kaže nekadašnji golman.

Radojko Avramović proglašen je 2012.godine za najboljeg trenera Jugoistočne Azije.

„To je rezultat mog rada tamošnjeg. Tamo ima dobrih trenera, a kada su izabrali mene, onda mi to laska, imponuje“, ističe on.

Često odlazi u Rijeku i čuje se sa nekadašnjim saigračima.

„Odlazim redovno u Rijeku. Taj klub će uvek biti deo mene, kao i moj Borac, gde sam ponikao. Jedan klub bih još istakao, a to je Nots Kaunti. Ta tri kluba ne mogu zaboraviti. Održavam kontakte sa igračima sa kojim sam igrao u Rijeci. Evociramo uspomene, a sretnem se i sa ljudima koji danas žive u inostranstvu. Primera radi, Banjalučanin Sale Durkalić je bio desno krilo u Rijeci, a danas živi u Francuskoj“,napominje Avramović.

Utisak je da je srpski fudbal u debeloj krizi, da će teški dani tek da dođu. Ipak, golmana ima, pojave se...

„Golmana ima na sve strane, ali klubovi mnogo greše. Ne sviđa mi se šta radi Crvena zvezda. Nosioci fudbalske igre u Srbiji moraju biti Zvezda, Partizan, Vojvodina i niški Radnički. U Zvezdi u Superligi igra devet stranaca, pa i golman iz Brazila, doskora i rezervni golman je bio stranac. Rezerve ulaze stranci. Kada će domaći igrači stasati, kada shvate da u Zvezdi nemaju mesta, ne mogu da priđu prvoj ekipi. Ta politika mora da se promeni. I u omladinskom pogonu se pojavljuju stranci. Gde će naši igrači da steknu iskustvo?Do određenih promena mora doći“, zaključio je naš sagovornik.

Radojko Avramović, nekada izuzetan golman, kao trener radio je po belom svetu. Bio cenjen i priznat daleko od kuće...