Upravo je posle Perićeve asistencije Srbija u ponedeljak uveče savladala Ukrajinu (2:1) i prvi put u istoriji plasirala se u polufinale Evropskog prvenstva.
Gledali smo snimak do četiri ujutru
Perić kaže da njegovi saigrači i on nisu mogli da spavaju do četiri ujutru posle trijumfa nad Ukrajinom jer su gledali snimak cele utakmice. - Nismo mnogo slavili, moramo što pre da stišamo euforiju! Istina, malo smo spavali, nismo zaspali do četiri ujutru, radio je adrenalin. Gledali smo ponovo snimak utakmice jer smo hteli da vidimo da li smo stvarno dali gol za 2:1 ili je ostalo 1:1 - šali se Perić.Možda "orlovi" ne bi dogurali tako daleko da se još davne 1998. godine Perić nije odlučio da batali veliki fudbal, odrekne se crveno-belog dresa i potraži sreću na malim terenima.
Nikola bio talenat
Perić je u to vreme bio nerazdvojan sa Nikolom Šešeljom, s kojim je odrastao u beogradskom naselju Batajnica i zajedno počeo da trenira na "Marakani".
- Prošao sam omladinsku školu Crvene zvezde. Sin Vojislava Šešelja Nikola bio mi je najbolji drug i zajedno smo počeli da treniramo. Nas dvojica smo išli zajedno u razred u osnovnoj školi i bili smo prve komšije u Batajnici. To je bilo sjajno vreme - rekao je Perić za Informer i dodao:
- Nikola je bio talentovan, ali ga fudbal nije toliko zanimao, pa ga je batalio. U poslednjih nekoliko godina slabije se čujemo. Igram u inostranstvu, a i kad dođem u Srbiju, imam malo slobodnog vremena - poručio je kapiten naše selekcije.
Zvezdina generacija '84. ostavila je trag u srpskom fudbalu, ali malo ljudi zna da je i Perić kao omladinac bio deo tog paklenog tima. Međutim, ne kaže se uzalud da fudbal može svako da nauči da igra, a da se igrači futsala rađaju i da su oni velemajstori.
Druži se sa Drinčićem
Perić se druži i sa jednim bivšim fudbalerom Partizana. Reč je o Nikoli Driničiću, koji je takođe rodom iz Batajnice i pripada generaciji fudbalera rođenih 1984. godine. - Naravno da se poznajem sa Drinčićem. On je isto iz Batajnice, ali ne savetujemo jedan drugog. Fudbal i futsal se mnogo razlikuju, mnogo više nego što se čini gledaocima - objašnjava Perić.- Sa mnom u Zvezdi igrali su Dušan Basta, Marko Perović, Dragan Mrđa, Boško Janković, Dejan Milovanović, a trener nam je bio Toma Milićević. S njima nisam ostao u kontaktu. Prekinuo sam sa fudbalom jer sam se pronašao u futsalu - istakao je Perić.
Niko kao mi
Srpski kapiten u suzama je dočekao kraj meča sa Ukrajinom i istorijsku pobedu. Ta slika obišla je svet!
- Pukao bi i kamen u onakvoj atmosferi pred 12.000 ljudi! Samo sam se srušio na teren, emocije su me savladale. Posebno što smo ispisali istoriju i plasirali se u polufinale, što je najveći uspeh futsal reprezentacije Srbije. Svi smo sanjali da budemo među četiri najjače selekcije u Evropi, što smo i postigli. Dobili smo mnogo teških mečeva. Zašto onda ne bismo dobili i sledeći, i otišli u finale - zaključio je Marko Perić.
