Čovekova pobeda

Humana misija porodice Jelić, u znak sećanja na prijatelja i predsednika Milana Jelića, pokrenula je Fondaciju čiji je osnovni cilj da pomaže one koji bez tuđe pomoći ne mogu. U sredu u Modriči to je bila podrška deci sa posebnim potrebama, kao nastavak humane misije koju je započeo upravo Milan Jelić svojom Fondacijom stipendiranja najtalentovanijih mladića i devojaka iz Republike Srpske na putu njihovog akademskog obrazovanja i usavršavanja.

Ne slučajno, za akciju pomoći deci sa posebnim potrebama izabran je fudbalski susret. Jer je Milan Jelić bio neprevaziđeni poštovalac ove prelepe igre koja je uvek, i u najtežim istorijskim vremenima, spajala ljude.

Činila ih boljim i humanijim!

Bio je to skup vrhunskih asova sa svih strana: iz Beograda, Zagreba, Banja Luke, Gradačca, Bugojna, Novog Sada, Orašja... Neki su i danas u sportu aktivni kao sportski radnici , fudbalski stvaraoci i ne tako davno veliki svetski asovi koji su oduševljavali celu planetu.

Zato su porodica Jelić i grad Modriča dugo se zahvaljivali tog popodneva i večeri svima njima , toj velikoj i humnaoj fudbalskoj porodici.

Dražen Ladić, Mate Neretljak, Goran Vlaović, pa Petar jelić, Nikola Nikić, Dario Damjanović, potom Nemanja Supić, Petar Orlandić, Nenad Gavrić...  Ta i takva porodica fudbalskom umeću daje drugu dimenziju, onu koja je čini sastavnim delom života, a za sva vremena sa odrednicom najvažnije sporedne stvari na svetu.

Uz Petra Jelića, još i privrednik kontinentalne visprenosti i sposobnosti Ivo Krištić, za prijatelje – Rox, ali i grad Modriča svima koji su bili deo manifestacije duguju neizbežnu zahvalnost što su bili neposredni učesnici velikog događaja o kojem se sada govori na sve strane i sve u superlativu.

I ocene Mladena Krekića i Nikole Savića, čelnika grada Modriče, pa generalnog sekretara Fudbalskog saveza Republike Srpske Rodoljuba Petkovića, potom potpredsednika FS BiH Darka Ljubojevića, ali i cenjenog novinara i publiciste Tome Marića i Ljupka Petrovića, trenera evropske Crvene zvezde,  kažu da se u Modriči i Posavini dogodila posebnost. A ona, posebnost, u životu nikada nije do kraja definisana. I zato i jeste posebna. Ona traje dok traju i dobri ljudi i nikada se ne zaboravlja. To su događaji koji traju kao naš Milan Jelić u čiju čast se, takođe u Modriči, svakog 30.septembra igraju utakmice za kadete i juniore. Jer, sve ono što traje i što se pamti, kao što i danas traje i pamti se Milan Jelić, živeće večno i ,zaista, se imao rašta i roditi.

Ne kaže se tek tako budi human – pamtiće se, budi ljudina – sijaćeš srećom, budi i jedno i drugo – ispunio si svoju ljudsku misiju.

Ljudsko u čoveku nikada ne jenjava...