Stigao Vilijams
Tiho, bez mnogo diktafona i kamera... Rekli bismo neobično. Kad stranci dolaze u Beograd, čeka ih veća gužva Možda je sada bilo tako jer su očekivali da se pojavi na utakmici. Uz „konfete“ ili bez njih, ali Derel Vilijams je došao u Beograd.
Nije čak imao ni ogromnu količinu prtljaga, kakvu viđamo kod sportista koji se doseljavaju u naš grad. Samo široki osmeh na licu, koji je povremeno ustupao mesto izrazu bola, jer su se noge ukočile od dugačkog leta iz Čikaga. – Bio je dugačak let. Srećan sam što sam ovde, sada samo želim da se smestim, dobro odmorim, da budem uz tim, da upoznam trenera i ostale ljude u klubu... – pričao nam je Vilijams odajući utisak zadovoljnog čoveka. I Vilijams je pre dolaska u Beograd čuo za tim iz Humske. Ipak, ne mnogo. Gotovo izvinjavajući se, rekao nam je: – Iskreno, do sada nisam znao previše. Iz razgovora sa mojim agentom i nekim košarkašima koji su već igrali u Evropi, čuo sam da je to veoma cenjen klub, sa bogatom tradicijom. Nije gubio vreme, sa aerodroma je otišao pravo u „Pionir“ gde je Partizan igrao utakmicu protiv Cibone. – Želim samo da vidim kakvi su navijači, cela energija u dvorani. Veoma sam uzbuđen zbog svega toga.
