Dragoslav Jevrić: Srbija i Crna Gora podjednako mi znače!

BEOGRAD – Dragoslav Jevrić branio je istim žarom kako za klubove gde je sve nastupao, isto tako i za reprezentaciju svoje zemlje. Bio je učesnik Svetskog prvenstva u Nemačkoj, 2006.godine. Danas sa porodicom živi i radi u Austriji.

Dragoslav Jevrić, golman prefinjenih manira, brzog refleksa, kolekcionar uspeha. Branio je za Berane, Rudar iz Pljevalja, Prištinu, Obilić, Crvenu zvezdu, Vitese, Ankaraspor, Makabi Tel Aviv, Makabi Petah Tikva, Omoniju, reprezentaciju SR Jugoslavije,  odnosno Srbije i Crne Gore.

Rođen je 8.jula 1974.godine u Ivangradu. Nekako očekivano je sve počelo sa golmanskom karijerom.

„Rođen sam u Ivangradu, današnjim Beranama. Počeo sam da se bavim fudbalom, kao i svi moji vršnjaci u školi, sa deset godina. Odmah sam stao na gol, nije bilo dileme da budem igrač, već odmah golman. To me samo interesovalo. U Ivangradu sam proveo osam godina. Spomenuo bih trenera koji je sa mnom radio, to je Miomir Aletić. Nekako u isto vreme počeo je da trenira i moj brat Dušan. On je stariji od mene četiri godine. Uporedo smo gradili karijere nekoliko narednih godina“, priča Dragoslav Jevrić.

Otišao je u Pljevlja, pa u Prištinu, pa u Obilić. Tu je delovao tako, da ga je jednog dana pozvao neko iz Crvene zvezde.

„Posle tih klubova, došao je poziv od Crvene zvezde. Trener Ljupko Petrović i direktor Dragan Džajić pravili su selekciju. Pozvali su me na prijateljsku utakmicu protiv Dinama iz Bukurešta. Obilić nije pravio smetnje. Za mene je to bilo ostvarenje dečačkog sna. Kada sam počeo svoju karijeru, cilj mi je bio da stignem do Crvene zvezde“, pojašnjava Jevrić.

U crveno-belom taboru radovao se osvajanju kup takmičenja 1996, 1997.i 1999.godine. Sve mu je podjednako drago.

„Svi ti trofeji ostavili su traga. Dragi su mi, jer kada počneš da igraš fudbal cilj je da se nađeš u velikom klubu i da osvajaš trofeje. Možda taj drugi trofej ima veći značaj, pobedili smo Vojvodinu“, kaže Jevrić.

Branio je i u večitim derbijima.

„Večiti derbi je posebna utakmica. Naša generacija je imala domaće igrače, uz jednog stranca, Brazilca Adilsona. Drugačije smo doživljavali te utakmice, jer 99% igrača u oba tabora bili su sa naših prostora. Sedam dana pre i sedam dana posle te utakmice živelo se za derbi. Neko se radovao, a neko tugovao. Za mene su te utakmice od posebnog značaja, poseban doživljaj. Ne znam šta reći o derbiju, mora da se doživi“, govori Dragoslav Jevrić.

Branio je još za Vitese, pa Ankaraspor, pa dva Makabija, te u Omoniji. Ističe da je zadovoljan klupskom karijerom.

„To su sve klubovi na nivou. Dolazio sam kao golman koji je doneo sigurnost. Ostavio sam dubok trag. U Viteseu sam odigrao 150 utakmica, proveo sam tamo pet i po godina. Za Holandiju me vežu posebne utakmice,tamo mi se rodila kćerka. Za tu zemlju imam poseban filing. Turska je nešto drugo, više je fudbalska zemlja. Šezdeset i nešto utakmica sam tamo proveo. U Makabiju sam prve godine proglašen najboljim prvotimcem. Kipar je zemlja dobra za fudbal i život, pa sam na zalasku karijere proveo u Omoniji. Zadovoljan sam ostvarenim, ali i životom uopšte“, priznaje Jevrić.

Za reprezentaciju SR Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore branio je na 43 utakmice. Ostale su upamćene kvalifikacije za Mundijal 2006, primio je samo jedan gol, protiv Španije.

„Reprezentacija je za mene bila poseban doživljaj. Na poseban način sam doživljavao mečeve u državnom timu. Imali smo sjajne kvalifikacije. Primio sam samo jedan gol. Tek sa vremenske distance vidiš da si uradio dobre stvari. Imali smo sjajan rezultat, bili smo ispred Španije i bez poraza otišli na Mundijal u Nemačku“, priča Dragoslav Jevrić.

Na samom prvenstvu sveta, škripalo je u selekciji SCG, primljeno je 10 golova na tri utakmice, ali njemu ,kao golmanu, niko ništa nije zamerio.

„Tamo nije bilo onako kako smo svi priželjkivali. Došlo je do nekih poteškoća, organizaciono. Nije opravdanje, ali bilo je i puno pehova i povreda. Onda je došao meč protiv Argentine. Oni su iskoristili našu lošu poziciju. Nije ostao lep ukus od našeg nastupa na SP te, 2006.godine“, kaže Jevrić.

Izgradio je predivno mišljenje o nekadašnjem selektoru, pokojnom Iliji Petkoviću.

„O njemu imam najlepše mišljenje. Bio je čovek na svom mestu. Bio je selektor koji je želeo da donese mir i sjajnu atmosferu u reprezentaciju. Pored toga što je vrhunski fudbalski stručnjak, bio je čovek najuzvišenijih vrednosti. Imam samo reči hvale o njemu, slava mu na nebesima“, biranim rečima govori Dragoslav Jevrić.

Odlučio se da brani za Srbiju, a ne Crnu Goru. Onda je Španac Klemente protiv Češke ostavio ga na klupi. Nije mu to oprostio  i okončao je reprezentativnu karijeru.

„Možda je moglo biti drugačije, možda i nije. Za Srbiju sam se odlučio iz sportskih razloga. Već sam imao 34 godine, a Crna Gora je u naredne dve godine mogla da igra samo prijateljske utakmice. Smatrao sam da te dve godine sa Srbijom mogu da odradim kvalifikacije i to Evropsko prvenstvo. Nije bilo političkih odluka. Za mene su Srbija i Crna Gora jedno. Ispalo je drugačije i to je tako“, kaže on.

Danas sa porodicom živi u Austriji.

„Sa porodicom sam u Beču. Imam svoju golmansku akademiju, pa nekoliko mladih igrača koje vodim kao konsultant. Srećan sam zbog tog posla. Kćerka i supruga su uz mene kao podrška. Kćerka završava master studije. Živimo normalnim i lepim životom“, zaključio je nekadašnji golman.

Dragoslav Jevrić, zvučno ime i prezime iz spomenara fudbalskih.