Novinarstvo, način života

BANJA LUKA – Nekadašnje zaštitno lice Radio – televizije Vojvodine, a danas novinar novosadskog „Dnevnika“ Lazo Bakmaz je na 12.Danu fudbala Republike Srpske u Banjaluci dobio posebno priznanje za unapređenje i očuvanje moralnih i profesionalnih vrednosti sportskog novinarstva.

Reporter, izveštač, novinar, urednik..., impresioniran priznanjem koje mu je uručio poznati novinar i urednik portala SportDC, Dragiša Ćorsović.

„Hrabrost u novinarstvu je odvažiti se da nešto kažete u gradu gde živi i stvara veliki Tomo Marić. Ovo priznanje, uz mnoštvo svih dosadašnjih, znači mi nešto posebno. Govorio je neko da ne treba puno ljudi oko vas, dovoljno je nekoliko pravih. Ja sam u Banjaluci bio među pravim, među svojima i zato mi je ovo priznanje priraslo za srce. Ono će imati posebno mesto u zbirci mojih priznanja koje sam dobio za 42.godine rada. Ja sam penzioner bio samo 11 dana. Shvatio sam da niti sam ja za penziju niti je penzija za mene. Prihvatio sam jednu lepu ponudu iz lista ’Dnevnik’ i nastavio tamo gde sam stao u RT Vojvodine. Evo, 43.godinu idem u susret izazovima novinarskog posla koji nikada nisam shvatao kao radni zadatak. To je za mene uvek bio način života. Bio i ostao do današnjih dana“, govori legendarni novinar i tv komentator.

Radio je na radiju, televiziji i u štampanim medijima. Gde je bilo najlepše?

„U Radio – televiziji Vojvodine proveo sam najveći deo svog radnog veka. Međutim, uvek mi je nedostajalo ono što na radiju i televiziji nisam  mogao da dobijem, to je da svoju emociju opišem i prenesem čitaocima, gledaocima, slušaocima. Tu šansu sam dobio u pisanom novinarstvu. To je ono što me ispunjava nakon svih ovih godina, da mogu da ’sažvaćem’ emociju, da je uobiličim u sebi i da je na taj način prenesem čitaocima. Znate kako, u televizijskom novinarstvu mi smo u funkciji slike. U printanim medijima je teže, ali dobro mi je došlo“, pojašnjava Bakmaz.

Darežljiv je u savetima mlađim kolegama kako bi bili što uspešniji u profesiji koja je toliko draga, ujedno i teška.

„ Govorim kolegama u redakciji Dnevnika da se što manje oslanjaju na kompjutere, a što više na sopstvena saznanja koja će da pokupe. Novinarstvo ne smeju da shvate kao teret i kao radnu obavezu, nego kao način života. Kada to prihvate na pola puta su do dobrog i kvalitetnog novinara“, zaključio je Lazo Bakmaz.

Velikan žurnalizma...