Orlovi sanjaju zlato

Košarkaška reprezentacija Srbije na predstojećem Evrobasketu pokušaće da dođe do sedme medalje, odnosno treće po osamostaljenju i nazivom Srbija. Košarkaška istorija naše zemlje na šampionatima Evrope ispisana je zlatnim, srebrnim i bronzanim slovima, a Svetislav Pešić i njegovi izabranici rešeni su da pružaju sve od sebe, kako bi nastavili putem njihovih prethodnika.

Šampionati "starog kontinenta" nekako su kroz istoriju predstavljali prekretnicu srpske košarke.

Evrobasket bi tradicionalno donosio konsolidovanje redova, smenu generacija, građenje timske hemije, izlaska na pravi put i ulivanje ogromne doze samopouzdanja za godine koje dolaze.

Jugoslavija je druga najtrofejnija selekcija u istoriji Evropskog prvenstva, sa čak 17 medalja.

Jedino je Sovjetski Savez uspeo da osvoji više odličja, tek četiri.

Ipak, kada govorimo isključivo o Srbiji, tj. trenutku kada se naša zemlja osamostalila i zaigrala pod sopstvenom zastavom i nazivom, "orlovi" su osvojili dve medalje na šampionatu Evrope.

Obe su bile srebrne, osvojene 2009. i 2017. godine. 

Poljska, 2009. godina, pravljenje giganta 

Povratak Dušana Dude Ivkovića na mesto selektora, početkom 2008. godine, bila je prekretnica i početak uspeha moderne srpske košarke.

Izvršena je smena generacija, a kormilo srpske košarke u ruke je predato Milošu Teodosiću i Nenadu Krstiću.

Odrađene su odlične kvalifikacije u kojima je Srbija sa sedam pobeda iz osam mečeva, izborila prvo mesto u grupi i plasman na Evrobasket 2009. godine. 

A u Poljskoj, Srbija je rasla, vraćala se na put stare slave i ponovo vratila timski nacionalni košarkaški identitet. 

Ni veoma teška grupa nije mogla da predstavi dovoljno veliki problem za "orlove", koji su uprkos startnom porazu od Slovenije, potom savladali Špance i Britance i prošli u narednu fazu.

U njoj je status favorita opravdan na meču sa Poljskom, bolan poraz je upisan protiv Turske nakon produžetka, dok je plasman u četvrtfinale izboren pobedom nad Litvanijom.

U četvrtfinalu rutinski je pobeđena Rusija, potom je usledio triler i revanš Sloveniji, te pobeda koja je Srbiji obezbedila prvu samostalnu košarkašku medalju.

Zlato su ubedljivom pobedom u finalu zaslužili Španci, kojima smo se vrlo brzo osvetili, godinu dana kasnije (Garbahosa se seća kako). 

Ipak, utisak je da tragičan poraz od Turske na SP 2010, uspeo u velikoj meri da poljulja Ivkovićevu reprezentaciju.

Evrobasket 2011. godine počeo je na odličan način, sa četiri pobede iz pet mečeva grupne faze, ali usledio je krah.

Nakon dva poraza u drugoj fazi, Srbija se u dramatičnoj završnici osvetila Turcima i prošla u četvrtfinale.

Mislilo se da je pobeda nad Turskom prekretnica i da će ona da podigne Srbiju do kraja turnira, ali je naš tim poražen već na narednom stepeniku, kada je Rusija slavila u četvrtfinalu.

Evropsko prvenstvo 2013. godine je sigurno jedno od onih koji navijači naše reprezentacije žele da zaborave, jer uprkos dominantnoj pobedi nad Francuskoj, gledali smo kako "orlovi" gube od selekcija kakve su Makedonija, Crna Gora, Ukrajina, da bi potom u četvrtfinalu Španija sa 30 razlike označila kraj šampionata. 

Dolazak Aleksandra Đorđevića na klupu, domino efekat u stvaranju dominacije

Nakon neuspeha na EP 2013. godine, Dušan Ivković se povukao sa mesta selektora, a njega je nasledila još jedna legenda srpske košarke, Aleksandar Sale Đorđević.

Đorđević je vodio do srebra 2014. godine na SP, ali je na Evropskom šampionatu godinu danas kasnije, Srbija ostala bez sreće i bez medalje.

Krenulo je fantastično, pet pobeda iz isto toliko utakmica, a redom su beležene pobede nad Španijom, Nemačkom, Islandom, a potogovo ubedljive bile su one nad Turskom i Italijom.

Na putu do polufinala, lak zalogaj za "orlove" bili su Finska i Češka, ali je poraz u polufinalu potopio sve uspehe.

Valančiunas je bio prepreka koju nismo mogli da pređemo, a atmosfera nakon tog poraza uticala je da se ostane bez medalje, jer je Francuska bila bolja u meču za treće mesto.

Pod selektorom Đorđevićem, Srbija je ponovo postala košarkaška velesila.

U jednom trenutku, "orlovi" su bili svetski, evropski i olimpijski vicešampioni.

Ipak, srebro koje ima više gorak, nego sladak ukus, svakako je ono osvojeno na EP 2017.

Osakaćena povredama i neodazivanjem pojedinih igrača, Srbija je bila više nego desetkovana, ali i tako limitirani tim, potvrdio je da dobru i kvalitetnu reprezentaciju ne čine isključivo dobri i kvalitetni individualci.

Samo jedan poraz do finala, usput eliminisani Mađari, Italijani i Rusi, a onda jedno od najbolnijih finala na velikim takmičenjima.

Gledati kako vas u finalu pobeđuje tim Slovenije, predvođen srpskim stručnjakom Igorom Kokoškovim, a potom i igračima srpskog porekla poput Dončića i Dragića i sve to dok u sastavu naše zemlje nema okosnica reprezentacije, ostavilo je velike traume.

So na ranu može biti i to što nekoliko godina kasnije, taj isti Igor Kokoškov ne samo da nije preneo uspehe na klupu Srbije, već rezultate koje je Srbija zabeležila sa njim na mestu selektora, kao i igru "orlova" u tom periodu, želimo brzo da zaboravimo.

Priliku za novu medalju, prvu nakon sada već pet godina, Srbija ima na predstojećem Evrobasketu.

Sa klupe nas ponovo predvodi legenda srpske košarke - Svetislav Pešić, koji je poput Ivkovića, napravio velike kadrovske promene i rešio da osveži sastav.

Pešićeva reprezentacija krenula je traljavo, beležila poraze od selekcija od kojih nije smela da izgubi u košarci, ma ko igrao na terenu.

Ipak, dve pobede pred početak Evropskog prvenstva, nad Grčkom u Beogradu i Turskom u Istanbulu, dao je "orlovima" krila i poslao ih na EP u najboljoj mogućoj atmosferi...