Vico Zeljković, predsjednik FSRS i FS BiH FOTO: FS BiH

Fudbalska filozofija „kraljevića“ Miljana Miljanića i dalje je nepobedivo aktuelna

Miljan Miljanić, Crnogorac rođen u Bitolju, po izjašnjenju Srbin, bio je jedan od najvećih, ako ne i najveći fudbalski vizionar na ugašenim jugoslovenskim prostorima. Za sve je, uvek, bez obzira na mesto i vreme, odnosno sagovornika, „od Vardara do Triglava“, imao samo reči dobre namere, protkane ljubavlju. Ko je hteo da shvati to, i primi kao savet, dobio je šansu... 
Fudbalski kraljević se ne postaje preko noći! Za krunom se ne trči, ona dođe sama... 
-U fudbalu nema neprijatelja, ko tako misli, on je u strašnoj zabludi. Postoje samo povremeni protivnici koje treba da pobijedite kako bi vaš autoritet bio poštovan!
Ove reči legendarnog Čiče, imao je tu privilegiju da iz komunističke „Titove“ Jugoslavije ode u fašističku „Frankovu“ Španiju i vodi Real Madrid, najbolji klub na svetu, vrh su „Brega mudrosti“, fudbalske filozofije koja i danas vredi kao izvorna. Ni veliki novac nije u stanju da je rekonstruiše. 
Ima nešto vrednije od gomile papira, masnog od krvi i lepljivog od znoja. Snaga je u duši.

Vico Zeljković, predsednik Fudbalskog saveza Bosne i Hercegovine i Sergej Barbarez, novi selektor reprezentacije „Dejtonske zemlje“ nisu filozofi, ali su se popeli na pomenuti „Miljanićev Breg“ i ujedinili poglede. Šta su, zajednički, odozgo videli, pokazaće vreme. Otkriće i ljudi koji su im pomagali u toj avanturi penjanja sa dve strane brda, do zajedničke tačke posmatranja! 

Na konferenciji za novinare, posle inauguracije za selektora fudbalskog tima Bosne i Hercegovine, Sergej Barbarez nije želeo da priča o prošlosti. Vico Zeljković je bio hrabro iskren, bez sujete priznao, da je promenio mišljenje. Ljudski, nema šta, obojica su pokazali čojstvo!
Kada bi uzeli fudbalski kantar, koji u stvarnosti ne postoji, pa počeli da merimo ko je koga pobedio – Barbarez Zeljkovića ili obrnuto, automatski svi bi bili gubitnici. Fudbal najviše! Jer, u tom slučaju bavili bi se trivijalnim stvarima, ne dozvoljavajući ni „inicijalu“ (to je veliko početno slovo na početku teksta) dugo prizivane priče da ima svoju funkciju!

Tvrdoglavost je, shvatili su i Barbarez i Zeljković, mana koja vremenom smekša i najtvrđe materijale, ali je ljudski mozak centar razboritosti, dar od Svevišnjeg, koji nas navodi na nove puteve bitisanja i trajanja... 
Šta bi fudbal Bosne i Hercegovine imao da su Barbarez i Zeljković nastavili da ratuju? Šta će tek da dobije kad se pojave oni koji hoće da Barbarez i Zeljković zaratuju?

U prvom redu, kao u svim ovakvim i sličnim slučajevima, gomilu parazita, bez formirane savesti i svesti, mišljenja, karaktera i čojstva... Njih dvojica presekli su nit lažnih osmeha, licemerstva, nepoverenja... Brutalno su bili iskreni jedan prema drugom i rekli jedan drugom šta misle. Kao pravi prijatelji. A onda seli za pregovarački sto i zaključili: „'ajde da ovu energiju koju rasipamo okolo ujedinimo i usmerimo ka zajedničkom cilju!
To se u fudbalu zove vizija, a u samoj igri rezultat iz produžetaka u kojem su se svi umorili! Treba trajati, i istrajati...

Ovo je zemlja u kojoj se, u svakoj prilici, traži „dlaka u jajetu“, dok perje, uglavnom, završava u jastucima naših snova za mirno spavanje!
Valjda smo ga, za sve ove godine turbuletnog života, kroz razne države, uređenja i napaćena društva dovoljno skupili da imamo tu privilegiju da nam glava bude, umesto na panju, na udobno mekanom... 
Stvarajmo, da bi opravdali svoju stvorenost!

Budimo ljudi, ne tražimo ovovremenskog izgubljenog čoveka među nama.

Svi selektori BiH

Od 30. novembra 1995. godine kada je u Tirani samoproglašeni savez, bez zvaničnog priznanja UEFA i FIFA, odigrao prijateljsku utakmicu protiv Albanije (0:2) reprezentacija BiH je, uključujući i taze inaugurisanog Sergeja Barbareza, imala 17 selektora među kojima su trojica sa po dva mandata (Fuad Muzurović, Faruk Hadžibegić i Meho Kodro).

Fudbal u Bosni i Hercegovini je ujedinjen 23. maja 2002. godine i bio je to novi početak, tada je za čoveka od poverenja i pomirenja, kao selektor, izabran Blaž Slišković. Jedini koji je „Zmajeve“ odveo na veliko takmičenje bio je Safet Sušić, a jedini koji se pobunio protiv Saveza, i bio smenjen, je Meho Kodro. Jedini stranac bio je Bugarin Ivajlo Petev... 

Svi selektori Bosne i Hercegovine su: Fuad Muzurović, Džemaludin Mušović, Faruk Hadžibegić, Mišo Smajlović, Blaž Slišković, Fuad Muzurović, Meho Kodro, Miroslav Blažević, Safet Sušić, Mehmed Baždarević, Robert Prosinečki, Dušan Bajević, Ivajlo Petev, Faruk Hadžibegić, Meho Kodro, Savo Milošević i Sergej Barbarez.

Svi predsednici BiH

Protektoratom i telom zvanim „Komitet za normalizaciju“ UEFA i FIFA su 2011. godine srušile dejtonsko uređenje fudbala u Bosni i Hercegovini i umesto tročlanog Predsedništva uvele instituciju jednog predsednika sa dva potpredsednika. Umesto rotirajućih članova, uvedene su „statutarne“ funkcije četverogodišnjeg mandata.

Prvi predsednik FS BiH po tom „komitetskom“ pravilu bio je Sarajlija Elvedin Begić od 2012. do 2021, a danas je to Banjalučanin Vico Zeljković.
Pre njih dvojice Savez koji nije bio ujedinjen sa Srbima i Hrvatima vodio je Jusuf Pušina.

Kad je ujedinjen fudbal u BiH Pušina (Sarajevo) je bio deo tročlanog rotirajućeg Predsedništva „krovnog“ Saveza zajedno sa Milanom Jelićem (Modriča) i Iljom Dominkovićem (Orašje). Kasnije je Pušinu zamenio Sulejman Čolaković (Zenica), a Jelića nakon smrti Bogdan Čeko (Istočno Sarajevo). Orašja danas nema na fudbalskoj mapi.

Slavko BASARA/Sportski žurnal