Milan Jelić, Jusuf Pušina, Munib Ušanović i Iljo Dominković FOTOČ arhiva sportdc

Republika Srpska postepeno se utapala u bh. žabokrečinu dobrovoljno predajući svoje sportske nadležnosti zagarantovane Dejtonom u stvaranje “krovnog” Saveza i “multietničke” reprezentacije

Fudbalska “A” reprezentacija Bosne i Hercegovine je multietnički tim samo “na papiru”. Tačnije, već decenijama se tobož, putem fudbala, priziva novo “bratstvo i jedinstvo” u nekadašnjoj centralnoj jugoslovenskoj republici u kojoj je devedesetih godina minulog veka besneo najkrvaviji i najžešći građanski rat, ali sve je ostalo samo na pokušaju, jer su temelji udareni, poput onih jugoslovenskih, na neiskrenosti i neistinama, lepo upakovani s mašnicom u Dejtonu… 
San je, već na startu, bio utopija jer Srbi iz Republike Srpske navijaju za Srbiju (pre toga su navijali za SR Jugoslaviju i Srbiju i Crnu Goru), a Hrvati iz Herceg-Bosne za Hrvatsku. Zaista, retki su primeri onih iz Banjaluke i Mostara koji Zmajeve osećaju i doživljavaju kao svoju reprezentaciju. Ima ih, ali su u velikoj manjini!
Još od prve utakmice u Tirani, 30. novembra 1995. godine, protiv Albanije, videlo se u kojem pravcu će stvari ići. Tada, još uvek nepriznat Savez (samoproglašeni FS BiH), koji je kontroloisao samo jednu trećinu dejtonske teritorije, dobio je priliku da izađe na međunarodnu scenu iako nije bio zvanično član ni UEFA ni FIFA. 
Istorija je zapisala da su tu prvu utakmicu pod imenom “Bosna i Hercegovina” protiv “bratske” Albanije odigrali: Ismir Pintol, Vedin Musić, Ibrahim Duro, Muhamed Konjić, Senad Begić, Nedžad Fazlagić (od 80. Sait Fazlagić), Esmir Džafić, Enes Demirović, Husref Musemić (od 46. Amir Osmanović), Asim Hrnjić, Almir Turković. Selektor je bio Fuad Muzurović.
Putokaz je tada dobio odrednicu!

Kompletan tekst Teme dana možete da pročitate u štampanom ili elektronskom izdanju današnjeg Sportskog žurnala