Ovo sam napisao 4. septembra 2019. godine, a jutros sam ga našao. Još uvijek je aktuelan, a naročito nakon ’’bratske’’ tuče u Bijeljini. Da se podsjetimo!

Sve češće ’’uhvatim’’sebe kako sa dozom ljubomore čitam kolumne kolega sportskih novinara. Pišu o nekim lijepim, ali i manje lijepim stvarima, ali pišu.  Idu na neka velika takmi čenja, šampionate...

Druže se sa normalnim sportistima, trenerima, sportskim radnicima. Imaju o čemu da pišu, puna im bilježnica...

Razmišljam jutros, zašto i ja da ne krenem.. Da pišem.

Dobro, nemam velikih takmičenja, više je ovih loko pizdarija. Trebalo bi pisati o sportskoj stvarnosti ovoj našoj, jadnoj, crnoj....

Recimo o ovoj tuči nakon  utakmici. Prebili sudiju, fudbaleri i sportski radnici. Nije svirao onako kako su oni mislili da treba. Utrčali u teren i gledaoci, ’’navijači’’ i jednog i drugog kluba. Dva policajca ipak zavela red, brzo se sve smirilo, ali...

Čitam komentare o tome i ježim se. Pa zar smo toliko zastranili, zar nam nije dosta tuča, svađa...

Iz svakog drugog izbija agresija, prijetnja. Ubićemo, prebićemo, samo dođite da vam mamu...

Tek po neki normalan komentar, osuđujući... Po hiljaditi put se pitam zašto i čemu tolika količina mržnje, agresivnost...

A osjetio sam ja tu ostrašćenost i na svojoj koži... Prije 10 -tak godina na Gradskom stadionu u Banjaluci sam u društvu sa školskim drugom mog brata, inače nosiocem crnog pojasa u karateu gledao utakmicu Borac – Slavija.

Bili smo na zapadnoj tribini ,a onda je jedna grupica nazovi navijača Borca krenula sa vrijeđanjem.

Počela su idiotska prozivanja kako ja treba da idem na Koševo, kako je to moj stadion, a ne na Gradski  u Banjaluci, pa onda konstatacija kako  mi  iz Istočnog Sarajeva nismo pravoslavci. Išlo je do spominjanje majke, na šta sam ’’pukao’’ i ja i bratov drug.

Ko zna šta bi se desilo da nije stigla policija. Prepoznala me i zamolila da se sklonim, a reagovali su i ljudi iz Borca.

Otišao sam sa tribine. Ne zbog straha. Nisam se bojao ni mnogo jačih i većih sarajevskih mangupa. Otišao sam zbog idiota, koji na žalost i danas ’’vladaju’’ našim stadionima, bolje rečeno livadama i pašnjacima...

Eto, počeo sam. Nije baš lijepo o ovome pisati, ali da krenem...Biće i ljepših stvari... Valjda!